Pri Danilu nekadašnji naziv a sadašnji Danilo, je restoran blizu Ljubljane, i srednjevekovnog gradića Škofje Loke, u koji smo uvek rado svraćali na odličnu klopu (lokalnu sa upgradeom) i dobru, prijatnu i gostoljubivu atmosferu. Nekako smo se vremenom čak emotivno vezali za ovo mesto😘. Znate ono kad imate neko svoje omiljeno mesto za klopu, blizu a uvek dobro i u dobroj atmosferi.
Pre izvesnog vremena smo hteli da idemo kod njih, zvali, pisali ali nije bilo odgovora – mogu vam reći da nam nije bilo baš svejedno. Kasnije smo saznali da je restoran baš u tom periodu bio zatvoren zbog renoviranja a i promene u vođenju. Mlade nade, tj ćerka Nina i sin Gašper Čarman, inače poznati somelijer, su sada preuzeli upravljanje restoranom od roditelja Vesne i Dušana Čarman (kao 3ća generacija), pa kada je ponovo proradio morali smo da odemo da vidimo kako sada izgleda i u kakvoj atmosferi se sada ˝kuva˝.
Enterijer jeste dosta promenjen, modernizovan, sa jednim delom uređenim u stilu bistroa. Ulaz u restoran nije više na istom mestu, jer je tu sada pozamašna vinoteka ( jedna vrsta ekspoziture eVina. EVino je portal na kojem možete kupiti vino iz raznih delova sveta, a naglasak je na kvalitetu. Imaju i jednu “pravu radnju” u Ljubljani za one koji vole i da gledaju). Jedan deo restorana je manje promenjen, ali su dodati neki elementi koji su dodatno osvežili prostor. Wc čak ima simpatičan twist, jer ladno je tamo razglas gde muški prijatan glas, čita dečju priču o Danilu 😊. Sve u svemu, što se tiče uređenja lepa promena.
Kada su nas smestili za sto, silno smo se obradovali kada smo videli bivšeg vlasnika Dušana, koji nas je prepoznao i srdačno nas pozdravio. Potvrdio je da su deca preuzela brigu o restoranu, ali on i majka s’vremena na vreme dolaze da ispomognu, barem za sada😉. Vesna koja je pre bila zadužena za sva jela iz kuhinje, pionirka slow food pokreta, i sada s’vremena na vreme nadgleda procese. Kada je čula da smo tu, došla je i ona da se pozdravi, pa smo joj u šali a malo i u zbilji rekli da, sada kada ima zamenu u kuhinji, može da se prepusti samo smišljanju jela.
Pošto dugo nismo bili kod njih, odlučili smo se za dužu varijantu degustacionog menija (od 8 hodova), a za vino smo odabrali jedno crveno neobičnog naziva, iz poooozamašne vinske karte, a na raniju preporuku someliera iz radnje e vino iz Ljubljane.
Prvi pozdrav iz kuhinje pašteta od brancina u omotu od testa, uskusna i lepo prezentovana. Utom je usledio drugi pozdrav, mini burger od kranjske kobaje (simpatična ideja i ukusan zalogajčić). Srnin tartar, je bio dobar, možda na malo kiselijoj podlozi ali meso super. Čorbe su kod njih uvek bile interesantne, ili od neobičnih aktuelnih sastojaka, ili od čestih sastojaka ali u neobičnim kombinacijama. Sećam se da sam svojevremo prvi put kod njih jela čorbu od sremuša (čemaža), kada on još nije toliko bio popularan i oduševila se. Ovom prilikom je bila čorba od praziluka sa dodatkom knedle sa čvarcima. Kako nam je objašnjeno, to je u stvari domaće jelo iz okoline, samo dobro upgradeovano, rekla bih😎. Krompir i palenta sa tartufima – odlična kombinacija – ja sam pomislila da će biti malo heavy baš zbog krompira i palente zajedno, ali je u stvari bilo skroz vazdušasto i ukusno. Intermezzo u vidu citrusnog sorbea – njam –mandarinov sorbe, limunov žele i kandirana pomorandža – uskusno i osvežavajuće. Jagnjetina sa 2 dodatka – pire sa dodatkom radiča i slaninice, i knedlice od skute – slovenci knedlice zovu “cmok” ili “cmoček”. Jagnjetina i pire su bili odlični, i super se nadovezivali, jedino je skuta možda bila višak u tom jelu (nekako je brašnasta bila).
Za desert smo imali sreće, jer im je ostala samo 1 porcija, koja je bila predviđena degustacionim menijem, tako da su to kompenzovali ponudivši nam da biramo od svih deserata sa menija. Pošto nas je bilo troje, izabrali smo tri različita i sva tri odlična (jedan je imao tako dobar kesten pire kakav do sada nisam jela). Za kraj je bio standardni Danilov correto (kafeni desert sa rakijom od mešanog voća i penom od zabajonea) uz praline koje oni sami prave.
Naš ukupni utisak je bio – osmeh od uva do uva – jer je to to na šta smo navikli kod Danila. Doduše jeste i da smo nabasali na ˝staru Danilovu gardu˝, lepo se sa njima napričali i načavrljali, pa je možda to dodatno doprinelo celokupnom utisku, ali sad kada su ponovo otvoreni svraćaćemo mi još kod njih da ¨testiramo˝😋.
Nadamo se da je odsutnost Nine i Gašpera toga dana bila samo slučajnost, jer odnos koji vlasnici/chef grade sa gostima je skoro jednako važan element celokupnog iskustva, kao npr. klopa ili enterijer …
SUMA SUMARUM
Ambijent: bistro & opušten restoranski deo, leti super bašta
Atmosfera: prijatna, opuštena
Klopa: domaća sa upgradeom (inspiracija najviše iz starih loških recepata)
Cene: srednje ka višim $$$ ali opravdano zbog toga što nude
Vina: veeeelika vinska karta + vinoteka
Moja preporuka: nećete se pokajati šta god da odabrete, al najbolje degustacioni meni
Njihov sajt: Danilogostilna
