Reka Soča, me je odmah kupila svojom nestvarnom, smaragdnom bojom. Taj deo Slovenije jeste ˝zavučeniji˝, u smislu da nije baš na pola sata od Ljubljane, ali što kažu za dobre stvari se vredi pomučiti 🙂. Šalu na stranu, ovaj predeo je krcat prelepom prirodom, od predivne reke, koju kad god vidim ne mogu da se načudim kako je tako nestvarne smaragdne boje, preko brda, planina, šuma, bujne vegetacije koje okružuju reku.
Dolina Soče je više za aktivnu vrstu turizma, u smislu raftinga, kajakaštva, biciklizma pa i avio, paraglajding i padobranstva, ali i za jednostavnu šetnju kroz prirodu. Interesantna je i zbog toga što ima dosta memorabilija iz 1. svetskog rata, plus i dosta obeleženih staza za šetanje, što po tim istorijskim rutama, što za uživanje u prirodi.
Hiša Franko je svojim kulinarskim uspesima (probojem među 50 najboljih restorana sveta i imenovanjem Ane Roš za najboljeg ženskog šefa na svetu 2017. godine), dosta pomogla razvoju ovog dela Slovenije. U smislu, dolazi više gastro turista, a i više se priča o tom delu Slovenije, tako da pri traženju smeštaja, gotovo tokom cele godine računajte da je bolje par meseci unapred da rezervišete.
Mi smo se ovom prilikom skoncentrisali na delove oko Kobarida i Boveca, pa ću preneti šta mi je bilo interesantno da imate u vidu ukoliko budete kombinovali da posetite ovaj deo Slovenije.
ŠTA SE SVE MOŽE VIDETI
Na putu od Ljubljane preko Gorice Kanal ob Soči – živopisno mestašce, gde je most sa koga se često organizuju skokovi u Soču – mnogo lepo za fotkanje 📷
Tolminska korita kod Tolmina – najniži deo Triglavskog nacionalnog parka – lepa šetnja kroz prirodu. Ulaz je 5 eur u ranijoj sezoni, i stvarno bi bilo šteta ne prošetati se tuda, ako ste u tom delu Slovenije, jer ima svašta da se vidi (stena Medveđa glava, Hudičev (đavolji) most, termalni izvori i opet lepa reka, ovog puta Tolminka. Više o tome na linku.
Kolovrat, deo planine koji je kao muzej I svetskog rata na otvorenom – u stvari staza koja je idealna za šetnju, sa dosta tih memorabilija iz rata. Meni se prvenstveno dopao pogled na Sloveniju i Italiju, jer je u nekim delovima na 1100m nadmorske visine. Prilazi mu se između Tolmina i Kobarida, u mestu Idrsko se skreće ka Liveku. Mi ovog puta nismo tamo išli (pošto je bilo i malo kiše) ali stavljam fotku od prošlog puta jer je stvarno prelepo.
Kod Kobarida izaći na Soču, preko Napoleonovog mosta – kameni most iz 1. svetskog rata, preko koga se prelazi da bi se došlo do parkinga odakle se ide do Soče i slapa Kozjak.
View this post on Instagram
U tom delu Soče je iznad reke viseći mostić, koji se podosta ljulja, pa je još atraktivije za gledanje reke (ne mogu baš dobri filmovi da se snime, ali su zato fotke super). Slap Kozjak me je malo razočarao, u smislu uopšte nije bio onakav kakav sam ga viđala na fotkama na instagramu i fb-u, ali pošto sam već par godina želela da ga vidim drago mi je da sam otišla, jer ako ništa lepa je šetnja uz Soču i kroz šumu na putu do njega.
Put od Kobarida do Boveca je fenomenalan, plus sva mesta gde se može prići reci su dobro obeležena (zbog raftinga, ali i zbog znatiželjnih ljubitelja ove reke (kao ja) koji bi samo da se dive još malo toj boji.
Slap Boka – se može videti i sa puta, ali imaju i putokazi do njega da se može prošetati.
Bovec – simpatično, planinsko mestašce, za popiti neko pićence na glavnom trgu
Kod Boveca je i mali aerodrom, pa se mogu gledati avoni i padobranci, kojih, kada je lepo vreme, ima kao kineza. Takođe tu je i gondola, koja vodi na vrh Kanin (najviše slovenačko skijalište koje je povezano i sa italijanskim Sella Nevea, na više od 2000m nadmorske visine), imaju u ponudi i panoramsku vožnju i van skijaške sezone.
View this post on Instagram
Od Bovca put dalje prolazi blizu izvora Soče, na putu ka Kranjskoj gori, gde postoji označeni put do njega, i koji bi bilo isto lepo obići, samo što napominju i da je potrebna primerena obuća.
Ako ste došli preko Gorice ili Tolmina, za povratak bi bilo lepo ići drugim putem, preko prelaza Vršič i Kranjske gore, jer je isto tako neverovatna priroda, a put vodi preko pravog ˝oldfashioned˝ planinskog prelaza sa mnogo krivina. Kada smo mi bili (početkom maja) na žalost bio je sneg na Vršiču pa je prelaz bio zatvoren, ali par fotki od prethodnog prelaska Vršiča- čisto da steknete osećaj)
Inače ima još interesantnih stvari koje treba videti a slobodno pitajte i lokalce jer vam mogu otkriti i neke sakrivene lepote.
KLOPA
Probajte lokalne sireve i šalamin (tako lokalci zovu salame, i mnogo mi je slatko pa sam usvojila naziv). Možete ih potražiti u domaćinstvima (obično imaju tablu ispred kuće). Na veću koncentraciju takvih domaćinstava smo naleteli u Zatolminu (mestašcetu na putu ka Tolminskim koritima).
Mi smo već u više navrata kupili šalamin od domaćinstva u seocetu Volče (nemaju web site, ali sam videla da imaju sada veliku tablu pri ulasku u seoce, pa vam to može dati smernice. Kada smo ih otkrili te table nije bilo, inače adresa je Volče 144d).
Frika – pita od krompira i sira, kažu da je to staro pastirsko jelo, koje je izgleda ponovo zaživelo. Meni se svidelo, jer je krcato sirom, i dok je vruće se ono baš, baš razvlači. Dosta je zasitna, pa kako nismo uspeli da je pojedemo celu, zapakovali su nam za poneti, tako da je sutradan meni bila još ukusnija. Mi smo ovu našu Friku probali u gostionici Tolminska korita, gde je i usluga i klopa bila sasvim ok.
Pastrmka – Soča je krcata njom, tako da je velika verovatnoća da je sveža
gostionice
Tolminska korita (kod Tolmina) – za friku a i dimljena pastrmka je bila ok. Njihov sajt tolminska korita
Hiša Polonka (Kobarid)- na pivce i eventulano nešto gricnuti. To je inače relativno noviji restoran/pivnica koji je otvorila Ana Roš. Kućica je skroz slatka, veselo domaćinski uređena. Od onog što smo klopali, ovčja skuta mi je bila simpatična i slatkasta. Nemaju sajt već fb stranicu
Hiša Franko (blizu Kobarida) – za posebne prilike. Verovatno ne treba da objašnjavam, al moram da pomenem da se divim tome šta Ana Roš radi i za gastronomiju i za turistički razvoj Slovenije. Mi već neko vreme nismo bili tamo, od kada je Ana proglašena za najboljeg ženskog chef-a na svetu, i cene su se malo promenile od tada a i verovatno sada mnoogo ranije treba da se rezerviše. Kako je bilo pri poslednjoj poseti možete videti ovde. Inače ovo je pogled iz njihove baštice:-)
SMEŠTAJ
Najbolje je tražiti preko booking coma, i ponavljam, poželjno je malo ranije rezervisati, jer je ovaj deo postao dosta atraktivniji za turiste.
Mi smo ovom prilikom odsedali u Bovcu, u apartmanu Zornik, i baš su bili izuzetno prijatni i gostoljubivi.
Moram ponovo da pomenem i Nebesa, jer imaju fenomenalnu poziciju, sa očaravajućim pogledom na dolinu Soče. Oni su za posebnije prilike, ali stvarno je pogled i konfor kod njih odličan pa mi je žao da to ovde ne pomenem a naziv im je stvarno opravdan (više o njima na linku)
bonus track – kako izgleda vožnja od Boveca do Kobarida i vice versa
SUMA SUMARUM
Cilj: aktivan weekend getaway za uživanje u prirodi (na cca 7h od Beograda, 2h od Ljubljane)
Highlight: smaragdna Soča i očaravajuća priroda
Dužina boravka: 2-3 dana (produženi vikend)
Kada ići: od sredine proleća do rane jeseni, kada je priroda u punom jeku
Korisni linkovi:
He, he, sada sam pogledala moji stari post na temu Soče, pa sam shvatila da sam u stvari realizovala to što sam tada rekla da ću uraditi, tamo je i snimak puta od Kobarida do Tolmina tako da stavljam i link na njega kolima kroz dolinu Soče i Brda
