Hiša Denk-kuća izuzetne klope

Posle dugo vremena ponovo smo otišli u jedan od 3 naša najdraža restorana u Sloveniji, kod Gregora Vračko u Hišu Denk, i bogme zaključili da nećemo tolike pauze da pravimo.

Nalaze se u Zgornjoj Kungoti, meni mnogo smešno ime, zvuči kao da su u Tunguziji, međutim nije tako. Između Maribora i austrijske granice su, odmah i do prelepih predela sa vinogradima, pa je zgodno i izlet od njih napraviti.

Što bi Michelin rekao, vredi da se napravi D-tour ka njima samo zbog klope, što smo mi i uradili, čak i prenoćili kod njih, ali smo i mini izlet iskombinovali (kako bajkovit taj predeo izgleda možete videti ovde).

Dobrodošlica takva kao da smo došli kući🤗. Grega nas se setio od prošlog puta (iako tome ima par godina unazad), al valjda što smo i tada se lepo družili, pričali, šalili i uživali (pošto smo izgleda takva vrsta gostiju, koja voli malo da ispituje i da se druži).

Mi smo Gregi rekli, prepuštamo ti se što se tiče i klope a i vina i krenuli… Prvi hod mus od guščje džige me nije baš toliko oduševio, u smislu lepa i neobična zamisao, praviti muss od foie gras. Jeste bilo ok ukusa, na momente malo slanije, ali se  foie gras nije baš puno osećao, pa sam se pitala šta će biti sa ostatkom kada smo ovako započeli. Međutim krenuli su da se nižu interesantni i ukusni hodovi, od morskih preko povrća, mesa, svaki interesantan a pri tom i izuzetno ukusan.

Highlight večeri, koje mi je govorilo da stvarno ima veština i znanja, je glavno jelo napravljeno od celera. Veoma neobična priprema (celer spremljen u kreču), koju nikad nigde nisam susretala, izgledao je kao veliki kamen onako u kreču. Taj hod sa celerom se dovršavao na stolu pored nas, pa je bio i neki vid performasna ali skroz sa stilom i razlogom razbijanja opne od kreča, filetiranja celera, dodavanja još elemenata, sa finišhing touchom rendanja guščje džige. Em što je neverovatnog ukusa bilo, em meni nezamislivo kako od jednog običnog celera može pravo, ukusno glavno jelo da se napravi.

This slideshow requires JavaScript.

Još jedno od jela koje je bilo preukusno teletina sa komadićima cvekle, kiselim lukom i sosom. Kod nekih hodova su služili i dva tanjira istovremeno, npr kod jelena, 2 dela jelena pripremljena na drugačiji način. Oba odlična, jelen mekan, sočan ali meni bi više prijalo da su posluženi kao odvojeni hodovi, jer npr. nisam znala kako se jede (da li po malo od svakog , ako ne, koje prvo) ali sa druge strane fenomenalna su bila oba tanjira, pa šta ima veze kad je posluženo. Desert na kraju je bio u istom duhu kao prethodna jela, sladoledi i musovi fenomenalni, iako sam već bila sita, sa slašću sam sve poklopala (desert pošto je imao 3 tanjira jedva da je stao ceo na jednu fotku, što ste možete primetiti na donjim slikama, tu sam prikazala sve hodove, sa još malo objašnjenja 🙂

Doduše malo mi je smetalo što ne objašnjavaju jela toliko, kažu šta je glavni sastojak i još po neki dodatak ali ne previše, pa čak mi je Grega za stolom dok smo klopali u šali dobacio »uživaj, šta samo fotkaš, ne treba ti dokumentacija« što mi nije smetalo jer sam znala zašto to radim😉.

Kada smo ga upitali zašto nam ne objašnjava jela toliko, rekao je da je svestan da svima nama manjka vremena, i da kad smo tu kod njih želi da se fokusiramo na priču i druženje za stolom uz hranu, a ne oni da nas prekidaju sa objašnjavanjima. Što mi je ok filozofija, al ipak ima nas nekih koji volimo baš do detalja da znamo🤓.

Uz svu klopu smo zajedno sa Gregom odabrali par vina iz njegove vinarije, da prate tok klope, i sva su bila i dobra, neka i odlična,a sva su dobro pratila klopu. Za kraj, posle tolike klope (oko 8 hodova -prebrojala sam posle kad sam sortirala fotke) normalno digestivo. Mi smo odabrali domaću rakiju, ostali smo poslednji u restoranu, svi su gosti poodlazili i nama je bilo super. Nit su nas ubrzavali, niti su ono pali gasi svetlo da nam daju do znanja da je fajront, nego su nas pustili da uživamo.

Kad smo zaključili da bismo mogli da idemo u sobu (iako nismo sve popili), pitali smo Gregu da li možemo da ponesemo čaše sa sobom, on rekao pa naravno, hoćete možda i još neko vince🙂. Nismo uzeli vince, ali smo mu tada rekli da ima novina od kada smo se poslednji put videli, i da sam ja počela da pišem blog, pa da ću i o njima recenziju da napravim. Izgleda da se baš iznenadio i verovatno vrteo film šta je bilo sve tokom večeri i šta li ću ja to napisati (što mi je bilo skroz neobično i simpatično da vrhunski chef strepi šta neki blogger može o njemu napisati).

Još jedna interesantna stvar jeste, da je već nekoliko godina somelijer-ka u Hiši Denk žena koja je radila u jednom od najprestižnijih resotrana u Beču sa 2 Michelin zvezdice. Zato verovatno imaju i svoju vinoteku😉.

Inače Hiša Denk, kao i većina drugih renomiranih restorana, prati filozofiju prirode. U smislu da spremaju klopu od sastojaka koja su iz okoline i u skladu sa vremenskim uslovima. U njihovom slučaju mi se čini da malo sebi prave i veći tempo, jer kažu da gotovo jednom nedeljno menjaju – usklađuju meni, moraju jer se i priroda tako menja. Hmmm al mi i pravi zazubice, jer bih baš volela svašta još kod njih da isprobam. Grega definitivno prati šta se dešava u svetu kulinarike, ali ima i svoj (čak inovativan) pristup, neverovatnu energiju, otvoren je i iskren što se i odražava u njegovoj klopi …

Takođe celokupan enterijer pa i sobe su urađene i skladu sa prirodom. Jednostavan dizajn, gde dominira drvo a enterijer je još dodatno ukrašen i umetničkim delima, i grnčarijom lokalnog umetnika. Sobe su izuzetno prostrane i funkcionalne.

Mi smo se probudili dovoljno rano da stignemo na doručak, jedino što ja nisam očekivala da je i za doručak tolika gozba pa nisam ponela aparat sa sobom. Domaća, raznovrsna klopa postavljena već za sto sa one koji su prenoćili + što su nam kad smo seli za sto doneli još par jela – izgledalo je kao da i za doručak imamo degustacioni meni🤤. Pomislila sam da nije sad to neki specijalni tretman zbog toga što smo sinoć rekli za blog, međutim nije bio, jer su i za susednim stolom isto to poslužili. Ja sam na žalost mobilnom telefonom fotkala samo pred kraj al možete steći ustisak. Domaće pršute i salame, sirić, puter i domaća marmelada od kajsija, odlična, a doneli su nam i sveže ispečenu kobaju koju su sinoć pravili + jaja sa tartufima. Prava neočekivana gozba.

Sve su svemu, sad kad smo shvatili da Zgornja Kungota nije baš bogu iza tregera, od Ljubljane treba malo manje od 1,5 h (što npr u Beogradu je malo više nego do Novog Sada), a od Beograda preko Maribora oko 5h, pa se još i izlet lep napravi. Mi nećemo više praviti tolike pauze u poseti njima jer stvarno vredi – klopa fenomenalna a društvo odlično!

SUMA SUMARUM

Atmosfera: enterijer prijatan, atmosfera opuštena i druželjubiva

Klopa: posebna kulinarika – od običnih do izuzetno posebnih jela, odlična i lepo prezentovana

Šta klopati: degustacioni meni (najbolje je tako isprobati što više njihovih čarolija)

Cene:  srednje ka višim $$$$ – cene klope nisu visoke za to koliko je posebno i dobro, ali da treba paziti sa vinima jer mogu veoma da uvećaju račun.

Moj utisak: obavezno barem jednom svratiti i prepustiti se čarolijama chef-a

Njihov sajt: http://www.hisadenk.si/

Napomena: obavezna rezervacija

Tip za dodatne sadržaje:  izlet koji smo i mi pravili (Kungota i weinstrasse ); videti #srcemedvinogradi; Graz (na oko 50km odatle); Maribor…