Majerija – upgrade u svakom smislu – gostionica sa vizijom

Mejerija sto dekoracija

Posle otkrivanja da Majerija nije toliko daleko od Ljubljane, normalno da smo, kada je prošlo malo vremena a mi se uželeli dobre klope i atmosfere, ponovo otišli kod njih. Doduše u poslednje vreme se ispostavilo da često svraćamo u Vipavsku dolinu jer u stvari u tom delu ima dosta ukusnog sadržaja, ali o tome u nekom narednom postu🙂.

Ovom prilikom, pošto je priroda u punom jeku, odlučili  smo se za produžen boravak u Majeriji, odnosno i prespavali. Priroda tamo je prelepa, vinogradi, zelenilo, voćke… idealno za šetnjicu i po koju trešnjicu ili breskvicu😉.

Majerija i vinogradi

Dobrodošlica u Majerija stilu – domaćinski, ljubazno i prijatno. Klopa sada kada smo znali šta da očekujemo, nije bila toliko wow efekat, ali je stvarno i dalje dobra domaća klopa sa veeelikim upgradeom, odnosno ono što smo i očekivali i zbog čega smo i došli. Mnogo mi se sviđa kako koriste sezonske sastojke, u ovom periodu su koristili zovu ali i mentu. Pre klope chef Matej nas je pozvao da vidimo šta se kuva u kuhinji, a ono sve miriše na mentu, onu pravu, domaću, jer se ˝kuvao˝ domaći sok od mente, super miris kuhinje.

Za vina smo odabarali par nekih crvenih koje još nismo imali prilike da probamo jer imaju lep izbor lokalnih vina. O tome ću malo kasnije u postu.

Što se tiče klope i ovog puta smo uzeli degustacioni meni 8 hodova po njihovom izboru. Kristaliziran maslačak sa slatkim jogurtom. To je bilo kao prošli put, ali ovog puta maslačak je bio bolji, manje mastan, tako da je super legao. Karpaćo sa voćkicama i pinjolima – skroz osvežavajući. Domaći mlinci s povrćem i pehtranom (estragonom) u sredini. Svidelo mi se to što je estragon dodat kao grančica, pa možeš sam sebi da doziraš aromu.

Paketić sa koprivama i spanaćem, a kao ukras paradajz i žalfija – dosta ukusna kombinacija. Usledilo je još jedno domaćinskije ukusno jelo – kukuruzni trganci sa umakom od crvene paprike, sa mesom.

Za glavno jelo smo napravili mesta uz pomoć sorbea od trešanja sa citronelom. Trešnje se nisu osećale, ali je prijalo.

Glavno jelo muflon (divljač) sa cvetom zove, uz spanać i rikotu. Meso mekano i ukusno, a cvetom zove sam se oduševila (šta ću kad volim zovu☺).

muflon sa zovom majerija
meso mekano i ukusno a zova baš daje šmeka

Za desert – lagana varijanta jogurta sa sosom od jagoda. Za kraj su nas još častili i domaćim kolačem uz njihovu rakijicu

Kada smo završili sa klopom, došao je chef Matej, koji je ujedno i vlasnik celokupnog zdanja,  pa nam je pričao i pokazivao kako je nekada to zdanje izgledalo. Samo da podsetim, ta kuća je kulturni spomenik, i ne sme se ništa dograđivati, tako da je bila čitava matematika i poduhvat kako je renovirati i prilagoditi svim potrebama – restoran, podrum, smeštaj… Inače 12 godina su renovirali, tj minimum 12 godina im je trebalo da počnu sa radom restorana. Matej je definitivno čovek sa vizijom. Kupovao je materijal a da nije još uvek znao kakvu će kuću, imanje kupiti. Sve su svojim rukama sređivali, jer nisu imali dovoljno sredstava za podizvođače. Kako sam shvatila verovatno će ta kuća gde su oni biti pod UNESCO zaštitom.

Inače sobe koje su pod zemljom su skroz coool. Jeste malo neobičan osećaj da spavaš pod zemljom, ali izuzetno dobro rešenje za smeštaj kada ne smeš nista da radiš, dograđuješ na kući. Svaka čast za ideju i za celokupnu viziju i upornost.  Sobe im se razlikuju po bojama, a mi kad smo se smeštali mogli smo da biramo sobe, pa sam ja izabrala plavu. Kupatilo je malo ˝slobodnije˝forme, u smislu skroz je stakleni zid, ali ima dodatno velika zavesa koja se može celom dužinom kupatila raširiti za malo intime:-).

Ovog puta sam dodatno htela malo detaljnjije i o njihovom podrumu tj vinoteci – jer se nekako klopa počela podrazumevati da je dobra☺. Imaju dobru i pozamašnu selekciju vina, sa akcentom na vinare iz Vipavske doline. Cene su im pristojne, a kako konobar kaže u stvari su najviše namenjeni za kupovinu onima koji dolaze iz daleka, i nemaju vremena da idu po vinarima po Vipavskoj dolini. Od vinara koji meni prijaju bih preporučila Sutor, Krapež i JNK. Inače imaju i svoje žestine – meni se naviše svideo bosiljak i limun – prijatno iznenađenje. Miris je čak  više na ruzmarin, ali je ukus skroz bosiljak sa primesom limuna.

Sve u svemu restoran gde se dobro klopa, plus ako ste došli iz daleka možete i da prespavate i/ili i da ponesete ˝suvenire˝ sa sobom – vinca iz Vipavske doline, ali i njihove domaće rakije, likere, džemove, sokove…. kompletan ugođaj🤗.

 

SUMA SUMARUM

 

Ambijent: lepa bašta, unutrašnjost prostrana i prijatna. Dodatni sadržaji: vinski podrum; domaći proizvodi; sobe. Usluga – odlična, domaća opuštena a profesionalna.

Highlights: klopa i usluga u ovom domaćinstvu su za primer kako treba da se radi

Klopa: odlična domaća sa velikim upgradeom

Cene: srednje ka višim ali vredi $$$

Moja preporuka: vredi otići i isprobati što više toga što imaju na meniju

Napomena: rade uglavnom krajem radne nedelje, za ručak i večeru (ne preko celog dana), tako da je rezervacija više nego poželjna

Njihov sajt: Majerija

Tip za dodatne sadržaje: poseta nekoj od vinarija iz Vipavske doline npr Sutor ili Krapež, vožnja Vipavskom dolinom, mestašce Slap ili Goče, a može i Štanjel i Ferrarijev vrt, koji jeste malo dalje ali ipak dovoljno blizu