Relativno novije mesto u centru Ljubljane, koje nas je kopkalo da posetimo, ali zbog njihovog dvokratnog radnog vremena nekako nismo do sada uspevali. Ovom prilikom, kada smo se viđali sa prijateljima, koji isto vole da uživaju u klopi, smo nekim čudom uspeli da nađemo slobodan sto u subotu naveče (nazvali su za rezervaciju početkom te nedelje 😉).
Minimalistički uređen na malom prostoru, sa izuzetno prijatnim osobljem. Kako smo bili prvi put mi smo odabrali 7-hodni meni, dok su naši prijatelji 5-hodni (simpatično je to da za istim stolom mogu da se imaju različiti brojevi hodova). Odlučili smo se i da vina prate hodove – da zaokružimo celi doživljaj.
Dobrodošlica – morski zalogajčić sa dosta sastojaka – ukusan i interesantan (morska alga, sipa, kalamata i još nekoliko sastojaka, nisam uspela sve da pohvatam 🙃).
Prvi hod cvekla u nekoliko oblika, sa naribanom kozjom rikotom – simpatično skroz, marinirana cvekla, čips cvekla… Kako inače volim cveklu ovo mi je bilo baš dobro, jer je imala i drugačiji, manje zemljani ukus, a čini mi se da se svidela i onima za stolom koji ne vole cveklu.
Pečena govedina, pire od fermentirane jabuke, kiseo kupus i kokošija crevca – koja su rekli da su bila, ali možda u šali, pošto ih nisam osetila ili su pak izuzetno ukusna.
Usledio je hod koji mi je posebno bio dobar – nekoliko različitih stvari na tanjiru: testenina sa orasima, mozak, dehidrirana pečurka, crni koren a sve je odlično sjedinila pena od kokosa.
Palenta sa mariniranim dagnjama i bundevinim uljem – odlična.
Još jedna iznenađujuća kombinacija pegatka (biserka, tj morka) sa mariniranim vitlofom, pireom od kelerabe i sosom od pomorandže i pomela. Po sastavu bih rekla da ne ide baš, ali je taj sos davao baš neki poseban ukus svemu, tako da je ispala odlična, slatko-gorka kombinacija.
Usledio je predah uz neku varijantu sorbea – tj kruška uz penu od bele čokolade – osvežavajuće i ukusno. Za kraj desert pire od kakija, čokoladni brownie i cheese cake od limete.
Celokupni utisak iznenađujuće dobra klopa, sa naizgled previše sastojaka na jednom tanjiru, ali baš dobro iskombinovanih.
Vina koja su pratila klopu su bila pun pogodak, tj odlično su ih uparili. Iako imamo mali otpor prema maceriranim i narandžastim vinima, uz jedno jelo jeste bilo macerirano vino, ali odlično se slagalo uz klopu.
Ono što mi je malo zasmetalo je to da smo viljuške i noževe morali da ližemo posle svakog hoda, jer ih ne menjaju. Takođe ne menjaju ni vinske čaše čak i kad odaberete uparivanje vina sa hranom. Razumem da je to štos a i da je tako lakše, ali opet to mi više ide uz klopadžinice sa kariranim stolnjacima, a ne ide mi uz ovu klopu i ambijent.
SUMA SUMARUM
Atmosfera: prijatna, opuštena iako je malo skučen (manji) prostor
Klopa: fine dining varijanta u bistro izdanju (dosta sastojaka na jednom tanjiru dobro iskombinovanih)
Piće: solidan izbor
Šta klopati: neki od njihovih degustacionih menija (iako vino odlično uparuju, malo je preskupa varijanta pa odabrati neko/a )
Cene: srednje ka višim $$$ (uparivanje sa vinom je viših; dok je klopa srednjih cena, gledajući i odnosu na fine dining varijante)
Moj utisak: kad vam je do neobičnih i ukusnih kombinacija
Njihov sajt: Monstera bistro
Napomena: poželjna, da ne kažem obavezna rezervacija i to više dana unapred
