Monte – najbliži restoran sa Michelin zvezdicom

Monte u Rovinju je prvi hrvatski restoran koji je dobio Michelin zvezdicu, i nalazi se u starom delu grada, odmah ispod crkve Svete Eufemije. Pošto nas je kopkalo da vidimo šta nude, iskoristili smo priliku za prvomajske praznike da na moru iskombinujemo malo i šetnju i gastronomsku turu. Inače od ove godine Hrvatska ima još 2 restorana sa po 1 zvezdicom, u Šibeniku i u Dubrovniku, ali o tome drugom prilikom😉.

Monte na žalost nema pogled na more, ali je zato restoran simpatično uređen. Imaju primajući deo – par stolića ispred restorana, gde možete sesti, pogotovo ako ste stigli malo ranije, i uz neki aperitiv se pripremiti za ono što sledi.

Unutrašnjost je prijatna, sa toplim štimungom uređena, jedino što na tako malom prostoru ima možda malo previše elemenata. Izgleda da je restoranski deo u stvari bašta kuće, samo pošto još nije toliko toplo za večernje sedenje napolju, taj deo je bio zastakljen i to je sasvim dobro rešenje. Jedino što mi je zasmetalo, je to što su stolovi mali, pa iako donesu pomoćne stoličice, nema mesta ni za šta drugo osim za one stvari koje vam donose za sto. Ja sam bila pripremila i foto aparat, baš da bih bolje zabeležila doživljaj, ali na žalost ga nisam mogla koristiti, tako da je opet telefon radio.

Usluga u ovom restoranu je odlična. Ima dosta osoblja, i utisak mi je da svako zna svoj posao, od konobara, preko somelijera koji je bio odličan, do vlasnice koja je bila profesionalno druželjubiva i prijatna.

Imaju 3 vrste degustacionog menija od po 6 hodova, ali je pri odlučivanju potrebno da svi za stolom naruče isti. Doduše imaju i neke opcije da sam iskombinuješ po par jela iz degustacionih menija, ali pošto smo kod njih prvi put, hteli smo izvorne varijante.

Pošto nas je bilo 4 na večeri, odabir menija je malkice trajao, jer je trebalo istražiti celokupan meni da bismo svi bili zadovoljni istim izborom🙂. Objašnjenje – spram jela koja su nabrojana u varijantama degustacionih menija u stvari i ne možeš baš da proceniš šta će i kako biti, a sve zvuči zanimljivo. Mi smo se odlučili za crveni meni – koji je ukratko bio opisan kao  ˝6 karakterističnih hodova od najboljih lokalnih sastojaka, spremljenih i kombinovanih na način koji naglašava i čuva njihov izvorni, esencijalni ukus i aromu˝. Dogovorili smo i da vina prate klopu, pošto u meniju nije delovalo skupo, a i kad smo već tu onda da uživamo kako treba, s’tim da nam je i vlasnica rekla da u svakom trenutku možemo da kažemo stop što se vina tiče. Meni je to bilo malo čudno, ali primili smo k’znanju. Nismo rekli stop u toku večere, jer su se vina savršeno uklapala uz klopu, ali da smo znali šta će biti na računu možda bismo ipak stopirali.

Kada smo se dogovorili oko svega, doneli su nam odštampan meni za sto, da možemo da pratimo to što nam se iznosi, što je baš dobro i praktično. Em oni nisu morali da nam dodatno ili opširno objašnjavaju (normalno ukoliko mi nešto ne pitamo, tada su vrlo rado objašnjavali), em što čovek i zaboravi ili ne čuje, plus i da zna da se pripremi za sledeći hod😋.

Prijatno iznenađenje je i da tokom večere nismo imali samo 6 hodova, već više od 10tak. Bilo je dosta ˝intermeca˝ – pozdrava iz kuhinje, pred ovo , pred ono … 😀što je bilo isto cool. Sva klopa je bila lepo i interesantno prezentovana.

Već ˝dobrodošlice˝ su nagoveštavale dobro veče, a bogme bilo ih je dosta dok nismo krenuli sa našim menijem.

  • Prva dobrodošlica zalogajčić mala pizza margarita – svežeg, simpatičnog ukusa
  • Profiterole od zelenih i crnih maslina – su bile skroz simpatične – stvarno profiterole i stvarno masline;-)
  • Još jedan intro – lepo prezentovan. Njihovo maslinovo ulje uz solni cvet i puter sa limunom, uz selekciju domaćeg hleba.
  • Krema sa krastavcima i pena od istarskih trava – ličilo je dosta na tzatziki samo bez luka- simpatične teksture, a krastavac je baš dominirao.

Posle velikog broja ukusnih dobrodošlica, usledio je prvi hod – sve od jadranske tune – tartar, suši i seviće – odlična sveža tuna, tartar je u sebi možda imao malo više maslinovog ulja pa se riba izgubila ali sve u svemu jako kvalitetni sastojci i ukusne kombinacije.

sve od jadranske tune – kvalitetni sastojci i dobro dorađeni

Sledeći hod je bio lepo osmišljen i prezentovan – 2 jela servirana odvojeno u jednoj činiji – tj. jedan na poklopcu a drugi u činiji. Gornji deo jela kvarnerski škamp na peni od šargarepe i rakova. Škamp je bio možda malo više obrađen, pa mi se nije baš toliko osećao ukus, ali kada se pređe na donji deo klope tu je prava gozba za nepca – crni ribanci sa kozicama i šampinjonima – intenzivni i ukusni.

Usledilo je malo zasitnije jelo nego što sam očekivala za morsku varijantu – zubatac, bakalar, limske dagnje, krompir i kelj. Sos je bio previše jak, više za neko meso, nego za ribu, pa tu glavni sastojci nisu došli do izražaja. Da je bio samo bakalar onda bi mi bilo ok, ali ovako nešto mi nije štimalo.

sos meni preintenzivan za zubatac i dagnje

Pre nego što smo krenuli na mesni deo degustacionog menija opet intermeco, peti po redu😊 – kukuruz sa brizlama i još nešto, nisam uspela da zapišem, a nema ga na meniju😏. Kako sam shvatila konobara to je nešto što isprobavaju i može biti da će biti na nekom od novih menija. Meni je delovalo da je puno toga tamo iskombinovano, pa mi se nije posebno izdvojio neki ukus.

 

peti intermezzo nepoznatog sastava:-)

Sledeći hod žminjska junetina na dva načina, celer, motovunske gljive i slatko kiseli crveni luk – odlična kombinacija, stim da se meni levi deo tanjira više sviđao (pogledaj sliku😉). Grilovana junetina je bila kompaktna a mesnata i sočna i odlično se slagala sa crvenim lukom i celerom. Desni deo tanjira junetina sa gljivama mi je bila malo lošije teksture, ali opet izuzetno dobrog ukusa. U stvari ovo jelo mi se baš svidelo, ali i sledeće.

 

leva junetina i desna junetina:-)

Prasence sa farme SureStine, sočiva, žuti kupus kulen i čvarci. Prasence ukusno, mekano, dobre teksture, dok je kožica na vrhu bila savršeno hrskava i ukusna. Ovo je isto meni bilo jedno od jela koja su mi se više svidela kod njih. Izgleda da dobro znaju sa mesom iako su na moru☺.

ukusno prasence

Opet je usledio intermeco – nekoliko vrsta sirića  – sasvim su bili dobri, domaći – simpatično prezentovani na papiru gde je bilo nacrtano od koje životinje je koji sirić🐮🐐🐑.

Preddesert  – pena od limuna, kandirani limun … nešto što je trebalo da bude varijanta sorbea. Tekstura me nije baš oduševila ali je prijalo malo limunsko osveženje.

Desert spram opisa nije delovao toliko interesantno, međutim izuzetno prijatno nas je iznenadio. Merengue (puslice) sa sladoledom od jogurta i meda, konfit od jabuka i crumble od cimeta –  cimet se jeste osećao ali samo toliko da napravi sklad sa ostalim sastojcima – lagano i ukusno.

 

I kad smo mislili da je kraj, izneli su još malo voća i keksića

Vina koja su pratila klopu, su bila odlična i stvarno pun pogodak. Izuzetno dobro su pratila jela. Nisu ga nadjačavala, već baš to što treba, nadopunjivala. Somelijer je bio odličan, svako je vino dobro objašnjavao, interesovao se kako nam se sviđa i kakav je utisak uz klopu. Jedino što smo na kraju shvatili da je ipak to bilo dosta skupo zadovoljstvo, ali sa druge strane pokazuje da znaju svoj posao.

Sve u svemu, kod poseta nagrađivanim restoranima, kriterijumi jesu i treba da budu viši. Iako Michelin u svom ˝guide rating sistemu˝ kaže da se pri dodeljivanju zvezdica vode pre svega hranom, najčešće ne treba očekivati jela od kojih će vam se “zavrteti u glavi” nego odlično celokupno iskustvo: vrhunski sastojci, način pripreme, svežina, prezentacija, izbor vina, odnos, ambijent… I Monte ostavlja dobar utisak, osim ipak dosta visokog računa.

 

SUMA SUMARUM

 

Ambijent: prijatno uređen, jedino što je meni malo smetalo što su mali stolovi

Atmosfera: prijatna, osoblje profesionalno –gostoljubivo, usluga odlična

Klopa: posebna kulinarika

Vina: veliki izbor vina, dosta skupo uparivanje vina sa hranom, ali dobro uparuju

Cene: visoke $$$$ (degustacioni meni preko 100 eur, uparivanje vina sa klopom malo manje od 10 eur (64 kn) po hodu po osobi)

Njihov sajt: Monte

Moja preporuka: ako niste bili u restoranu sa Michelin * a želeli biste da probate, ovaj je nama najbliži.

Napomena: ako možete sebi da priuštite, prepustite se, stvarno je lepo iskustvo. Ako želite da prođete bar malo jeftinije, izaberite par jela i pazite sa vinom, ostaće vam jako dobra uspomena, zbog usluge, ambijenta, celokupnog odnosa… A na kraju krajeva uvek možete da idete u jedan od 5 – 6 restorana u malo široj okolini, koji su na sličnom (ili čak malo višem) nivou, a skoro duplo jeftiniji, samo … oni (još) nemaju zvezdicu 😉

Rezervacija: obavezna (rade samo u večernjim satima od 19:30h)

Tip za dodatne sadržaje:  Rovinj☺