Hrvatski restoran u Šibeniku, koji je već dugo na izuzetno dobrom glasu, a od ove godine je dobio i Michelin *, pa kako da ga ne isprobamo😉. Pošto je ipak malo podalje, u smislu daleko je da se ide samo do njega i nazad, dobro je iskombinovati i sa produženim vikendom na moru. Mi smo išli pre početka letnje sezone i odseli u Primoštenu – i mogu reći da je ispalo super mini letovanje. No, o tome kako vredi neki put otići na more pred ili posle sezone, u drugom postu, ovde smo na Michelin restoranu.
Smešten je u centru starog dela grada, odmah do katedrale. U letnjoj sezoni imaju otvorenu i poveću bašticu u dvorištu, ali ovom prilikom nije radila. Lepo sređen, i dosta ˝diskretno˝ brendiran od salveta prek činijica i tanjira koji su, čini mi se, za njih namenski pravljeni. Osoblje izuzetno prijatno i profesionalno, a u posluživanju izuzetno uvežbano.
Imaju, po meni, malu komplikaciju sa menijem – u smislu može da se bira nekoliko varijanti – 4, 5 ili 6 hodova, gde možeš sam da iskombinuješ jela ili degustacioni meni koji je po izboru chefa i ima veći broj manjih hodova i po neko dodatno iznenađenje. Taj deo nije komplikovan, već je meni bilo komplikovano to što su u meniju, jela koja imaju u ponudi opisana jednostavno – ostrige, teleći ćevapčić, teletina ispod peke… pa mi nije zvučalo toliko interesantno da bih znala šta da odaberem. Da smo birali sami svoja jela, znam samo da bih sigurno uzela za desert jagoda sa bosiljkom 🍓. Ovako smo se odlučili za degustacioni meni, sa naznakama oko alergija i šta bismo eventualno hteli da preskočimo ako je moguće, i to smo se sve veoma lako i brzo dogovorili sa osobljem.
Vinska karta im je pozamašna – iako je ispisano u bloku pa ne deluje tako velika, taj blok ima dosta stranica 😀. Somelijer koga smo pitali za savet koje vino da odaberemo je izuzetno dobro procenio i naš ukus a i slaganje vina sa klopom koja nam je sledovala.
Kako smo se dogovorili oko klope, tako su krenula da pristižu jela. Jela sa početka degustacionog menija su meni bila zanimljivija i ukusnija nego pred kraj, ali sve u svemu, tokom cele večeri jesu bila interesantna i kreativna jela, a usluga izuzetna.
Simpatičan deo usluge je da svaki put kad neko ustane od stola, dođe konobar i kašikama slaže salvetu. Prvi put kada se to desilo, nismo očekivali pa ni ja nisam snimila, a onda svaki sledeći put smo se slatko smeuljili i gledali a ja snimala kako slažu, simpatična fora. Nisam htela ovde da stavljam taj video, da ne dekoncetriše, ako vas zanima kako to izgleda možete pogledati na ovom linku
Početak – ostriga uz koju si mogao da biraš preliv – natur, limun ili jagodu i nekako smo svi za stolom odabrali jagodu. Iako neobična kombinacija, jagoda se baš lepo slagala uz ostrigu.
ostriga sa jagodama
Bakalar u tempuri na posteljici od povrća – odličan! Lagana i izuzetno ukusna kombinacija.
Intermezzo njihov hleb sa njihovim maslinovim uljem kojeg su pozamašno sipali u činijice. Maslinovo ulje skroz korektno – jedino mi je bilo žao što nam ga nisu ostavili na stolu da možemo ili da dodamo u jelo ili da dopunimo činijicu ako smo ga potrošili, ali ok.
Dashi riba je isto bila odlična – uz sos od krastavaca i vasabi – možda za nijansu malo slanije ali interesantno i ukusno.
Opet intermezzo ovog puta uz kukurizni hleb, i hleb sa maslinovim uljem.
Sledeće jelo je bilo riblja salata – u stvari bakalar sa kaprom, cheri paradajzom, krastavcem sa majonezom i sipom – dosta majonezast feel za ovo jelo.
Usledila je, kako je konobarica rekla, neka njihova varijanta bečke šnicle – bečki tartar – panirane goveđe okruglice (ćufte) sa aljo-oljo penom (penom od ulja i belog luka). Pena je baš bila interesantna, beli luk se nije toliko osećao dok se jelo, jedino što je aftertejst po završenom jelu bio malo previše po luku.
bečki tartar – pena odlična al beli luk ostaje i posle jela
Njoki pidoće – tj njoki sa crnilom od sipe. Na vrhu njoka pesto i kavijar a sve to u umaku od školjki. Njoke su više bile kao kruton nego njoke, krte i hrskave kao hlebčić, a umak ne toliko interesantan, pa je nekako bilo dosta običnije jelo od ostalih, mada je lepo izgledalo na tanjiru, pogotovo plavom😉.
Sledeći hod mol, čičoka, pršut – riba mol uvijena u pršut na pireu od leblebija (čičoke) i spanać. Pršuta za divno čudo nije navladala ribu, već ju je baš nadogradila a spanać perfektan, gotovo sladak a preukusan, kao esencija spanaća da je bila stavljena.
Janjetina jari grah – jagnjetina kuvana u komadu pa onda grilovana, sa prolećnim graškom i crvenim kupusom- jedno običnije jelo za kraj slanog dela degustacionog menija.
Sorbe od jagoda sa čoko kuglicama. Jagoda odlična – nije bio toliko kremast sorbe ali je ukus bio baš po lepim jagodama. Čoko kuglice se nisu baš osećale osim što su davale hrskavi momenat. Usledila je njihova verzija šnenokli paradižot – šnenokle uz borovnice i keksić i kremu od borovnica – lepa kombinacija, a keksić je baš dobro doprinosio teksturi jela. Nekako su nas te šnenokle bacile malo u detinjstvo.
Mislili smo da smo time završili – međutim stigao je još jedan slatki tanjir sa 3 mini desertića Cocolino – sorbe od jabuka, ekler i marshmallow – simpatični i ukusni zalogajčići.
Sve u svemu, lepo, prijatno i ukusno iskustvo. Doduše malo skuplje u poređenju sa restoranima sa jednom Michelin zvezdicom u malo širem okruženju, npr u Italiji. Klopa je dosta skupa, dok kod vina ima izbora.
SUMA SUMARUM
Ambijent: u velikoj bašti imaju mali pogled na more, a inače elegantno prijatan
Atmosfera: prijatna , profesionalno opuštena
Klopa: posebna kulinarika
Vina: veliki izbor – naš izbor belo Grk Bire, rose Stagnum
Cene: visoke $$$$ (4 hoda oko 90 eur, degustacioni meni oko 120 eur)
Njihov sajt: Pelegrini
Moja preporuka: zbog cene degustacionog menija i opšteg utiska, ako vas je više, probati više različitih jela, a za odabir pitati njih za savet – plus iskoristiti moj post sa opisima jela za selekciju😉 bakalar i dashi riba moji favorii + mol riba ukusna
Tip za dodatne sadržaje: moreeeeee, Primošten za kupanje, Golden rays apartments za luksuzniji smeštaj po povoljnijoj ceni van sezone -o tome uskoro☺