U potrazi za ribom na gradele u Istri, odlučili smo se za malu avanturu, i countryside vožnju, da posetimo porodični restoran Sveti Mikula. Kažem avanturu, jer da nismo išli u društvu prijatelja, koji su znali kako doći do njih, teško da bi ih i navigacija uopšte pronašla. Nalaze se na 30tak km od Pule, u mestu Rakalj. U stvari su malo dalje od naselja Rakalj, u Raškom zalivu, blizu obale, i koliko sam videla nema nijedne table uz put koja bi upućivala na njih.
Ono što mi se svidelo u toj našoj avanturi jeste što put do njih vodi pored mirisnih trava (izgleda da je taj predeo obiluje lavandama, žalfijama i drugim mirisnim biljem), pa otvorite prozore kada idete kod njih☺️.
Imaju lepu, prostranu terasu sa pogledom na more. Pogled jedino kvari cementara u daljini, ali bez obzira na to, imaju nesmetan pogled na deo Raškog zaliva.
Prijatelji sa kojima smo bili, su prethodnih godina češće svraćali tu, pa su znali šta je od klope najbolje tako da smo većinom to naručili. Međutim nije se baš sve pokazalo tako dobro, pa može biti da su deca nasledila posao pa se još nisu skroz uhodali.
Za predjelo smo uzeli sirove škampe i sirovu ribu tj. riblji carpaccio. Škampi su bili ok, ali riba nije bila sirova, već malo (čak i previše) obrađena na limunu. Pošto smo to shvatili kada smo probali ribu, upitali smo konobaricu za objašnjenje, pa je rekla da u danima kada im je gužva, oni to spremaju već ujutru, jer kasnije ne bi stigli. Na žalost tako se izgubi ukus ribe, pa ju je i šteta naručivati, jer umesto ukusnog karpaća od sirove ribe dobijete … nešto drugo.
Kao ˝secondo piatto˝ smo uzeli nešto po čemu baš slove da su dobri a to je testenina sa škampima na buzaru – to je stvarno bilo odlično – i testenina taman kuvana, a škampi sočni.
Za glavno jelo smo uzeli ribu (brancina) na gradele. Prva informacija je bila da imaju taman jednog dovoljno velikog za nas, a posle se ispostavilo da ćemo dobiti 2 manja. Ta riba nije bila baš po našem očekivanju. Najpre bila je spremana na ploči a ne na gradeli (što je ipak razlika), a po teksturi i masnoći bih rekla i da je bila riba iz uzgoja, ali ajde bilo je korektno.
Uz klopu smo uzeli njihovo kućno belo vino, najpre nam se nije bas činilo bogznašta, ali posle nam je sasvim prijalo.
Za kraj smo hteli da se osvežimo sorbetom, pa kako su rekli da imaju sorbe od limuna, tapšali smo rukama. No konobar je zaboravio na to, pa smo dugo čekali a kada smo ga napokon dobili to je bilo više neki mlečni napitak, a bez limuna i vodke.
Ako budete išli kod njih, pre ili posle posete njima se popnite i do obližnje kapelice na Starom Rakalju, jer se pruža lep pogled.
SUMA SUMARUM
Atmosfera: opuštena na terasi sa pogledom na zaliv
Usluga: prijatna ali malo zaboravna, a i ne kažu baš sve detalje (kao nama sa sirovom ribom)
Klopa: riblja
Vina: domaća Malvazija korektna posle nekoliko gutljaja
Šta klopati: testenine sa škampima na buzaru, ostalo nije baš ili treba naići kada u kuhinji radi starija generacija…
Cene: više $$$
Moj utisak: zbog interesantne vožnje a i pogleda vredi posetiti, ali ne očekivati previše od klope
Njihov sajt: nemaju ni sajt ni fb stranicu. Link za uslužni sajt gde ima malo više info o njima restoran-sveti-mikula
Napomena: poželjna rezervacija
Tip za celodnevni izlet: pošto je na 30tak km od Pule, ili poseta Puli ili kao mi pre njih kupanje na Hawaiiaan beach Verudela, koja se nalazi kod hotelskog kompleksa Park Plaza Verudela Pula. Plažica je skroz super, more predivno, evo i fotkica plaže čisto da steknete osećaj
