Grad u koji je uvek predivno svratiti. Prepun prelepih starih zgrada, fontana, spomenika… Jednostavno istorija na svakom koraku, antika, renesansa, barok, sve je tu na veoma maloj razdaljini i veoma očuvano. Gotovo da i ne moraju da se obiđu glavne turističke atrakcije, jer svaka najobičnija ulica, svaka fasada, zgrada u tom istorijskom centru ima svoju priču. Atmosfera uvek opuštena, taj duh ležernosti i bučnog veselja koji uvek vlada – doduše što od lokalaca, što od reke turista kojih uvek ima u Rimu.
Interesantno je, da je kod dosta spomenika i atrakcija, slobodan ulaz, ali kod nekih atrakcija hvataju na foru za skip the line –tj. naplaćuju, i to ne malo, za nešto što je besplatno, pa ću ovde i to napomenuti.
Razgledanje grada /redosled gledanja atrakcija je najbolje organizovati spram toga gde vam je smeštaj. Zarad boljeg snalaženja krenula sam od Vatikana – a onda pokušala prema lokacijama – tj. pravcu kretanja da pobrojim ostale znamenitosti (ukupno 20😯) uz dodatnih 5 bonus atrakcija😀.
Vatikan
Grad-država, najmanja nezavisna država na svetu i po broju stanovnika i po površini. Njega je najbolje posetiti rano ujutru, jer tada ima manje turista. Tu su 2 atrakcije koje treba detaljnije pogledati – Vatikanski muzeji sa Sikstinskom kapelom, i bazilika Svetog Petra sa kupolom.
Ulaz u baziliku Svetog Petra se ne naplaćuje, ali je uvek veliki red, pa ako dođete ranije čeka se oko pola sata za ulaz (toliko smo mi čekali), kasnije u toku dana može da potraje i po par sati. Ulični ˝turistički vodiči˝ nude skip the line za ulaz u baziliku, čak i online mogu da se kupe karte ali su one papreno skupe za nešto što je besplatno (oko 16 -19 eur/osobi), a još u to nije uključeno ni penjanje na kupolu. Penjanje na kupolu se plaća – za to postoji kasa kada se prođe rendgen provera na ulasku u baziliku, i toplo preporučujem da se popnete. Em što je interesantan momenat penjanja (u jednom delu je malo i nakrivljen hodnik, pa imate utisak kao da vam se krivi tlo pod nogama ili da ste u muzeju iluzija:-), em što je pogled sa vrha kupole veoma lep. Ovako to izgleda – penjanje i nagrada za penjanje – pogled na Rim.
Unutrašnjost bazilike je isto prelepa – čovek gledajući nju a i druge stvari u Rimu, ne može a da se ne zapita kako su ljudi toliko godina pre znali i imali tehnike da stvore nešto tako lepo.
Vatikanski muzeji i Sikstinska kapela, je isto nešto što vredi videti. E tu je ogroman red i vredi više platiti za skip the line – cena se kreće od 21 eur, u zavisnosti od toga koju opciju razgledanja izaberete i sa kog sajta kupujete. Jedino što treba 2 dana unapred kupiti karte, ali sa druge strane opet postoje ˝ulični turistički vodiči˝ koji će vam to ponuditi doduše za malo veći iznos – pa je preporuka za Vatikanske muzeje i Sikstinsku kapelu da ipak kupite karte online. Ovo je jedna od user friendly povoljnih opcija, plus ukoliko su rasprodate karte na licu mesta, preko njih ipak možete nabaviti karte vatican-museums-sistine-chapel-skip-the-line .
Inače gotovo svake nedelje, kada je Papa u Rimu, možete da ga u podne videti sa trga Sv.Petra ispred bazilike – kada se obraća okupljenom narodu sa prozora u Vatikanu i to obično traje oko 20-tak minuta. Jedno što verujem da je tada veeeelika gužva, pa se i ne može prići blizu.
Za baziliku i kupolu računajte jedno 2 sata (pola sata čekanja u redu u jutarnjem periodu, penjanje i obilazak). Za Vatikanske muzeje i Sikstinsku kapelu – minimum 2 sata za obilazak.
Castel Sant’Angelo + most uz sam zamak – je veoma blizu Vatikana, i vredi prošetati da se sagleda spolja.
Inače ulazak u tvrđavu se plaća, i spram nekog rimskog sajta nije baš vredno da se troši vreme tamo jer ima dosta interesantnijih stvari u Rimu da se vidi a obično malo vremena za sve. Castel je inicijalno izgrađen kao mauzolej impreratora Hadrijana, ali je ubrzo pretvoren u utvrđenje za odbranu grada, a potom je služio kao odstupnica papama u slučaju opasnosti, jer je hodnicima povezan sa Vatikanom.
Bonus u tom delu, a odmah do Castela, je Palata pravde (Palazzo di Giustizia) i parkić Cavour. Veoma impresivna zgrada o kojoj se ne priča puno ali po meni vredi je videti + što je trgić ispred nje (Cavour), meni mnoogo sladak. Palmice, spomenik, fontanice uz palatu i sama palata su baš lepa kombinacija … Inače na wikipediji sam saznala, da pošto se ta zgrada dosta dugo gradila, izazvala je negodovanje i sumnju Rimljana na korupciju pa su joj dali nadimak Palazzaccio (bad building).
Piazza del Popolo – ogroman trg sa egipatskim štimungom.
Okružen je sa tri crkve. Bazilika Santa Maria del Popolo koja je sagrađena na grobu imperatora Nerona, i dve crkve bliznakinje Santa Maria in Montesanto i Santa Maria dei Miracoli. U centralnom delu trga se nalazi egipatski obelisk iz Heliopolisa. Meni je iznenađujuće koliko obeliska ima po Rimu, i to ne tako malih (kako li su sve to prevlačili😲). Obelisk na tom trgu je drugi po starosti i jedan od najviših u Rimu. Inače meni bizarna informacija je da je dosta dugo ovaj trg služio za javna pogubljenja, a poslednje je bilo 1826 godine. Današnji neoklasični izgled dobija između 1811 i 1822 godine zahvaljujući arhitekti Giuseppe Valadier-u. Pošto nisam uspela ceo trg da stavim na jednu fotku, snimila sam i kamerom:-)
Iznad trga nalazi se vidikovac Terazza del Pincio sa koga se pruža odličan pogled na Rim. Preporučujem da se popnete (nema puno stepenica, a pogled je odličan + što ćete se onda posle malo i prošetati parkićem koji se tu proteže i nadovezuje na vilu Borgheze.
Vila Borgheze i vrtovi – je isto nešto što mislim da treba videti – ako imate više vremena. Deluje i da je šetnja kroz park, dok se ne stigne do tamo, lepa, mi smo samo delić osetili. U vili Borgheze su izložena dela Berninija, Karavađa, Ticijana, Rubensa, Rafaela.….. jedino što mi ovom prilikom nismo imali baš puno toliko vremena – pa neki sledeći put 😉.
Spuštajući se iz Pincia – prolazite pored vile Medici (ja sam na kvarno kroz ogradu fotkala delić parkića i deluje interesantno), stižete do zvučnih Španskih stepenica.
Simpatično je da se popularno zovu tako a nemaju veze sa Španijom osim što se nadovezuju na španski trg. Pravi naziv im je Scalinata dei Trinita dei Monti (stepenice koje vode do crkve Trinita dei Monti koja je na vrhu stepenica). E tu morate malo da posedite na stepenicama (i da predahnete a i da kažete da ste tamo sedeli 😀). Pošto tu uvek ima nekog – meni se čini najviše turista, policajka je tu da opominje i izgleda da nije dozvoljeno da se išta jede ili pije na stepenicama, što je skroz i cool jer se tamo prvenstveno sedi, pa nije baš dobro da se isflekaš tako što sedneš na neki sirić (ne nosimo ipak toliko stvari sa sobom na izlete 😉). Na dnu stepenica je Španski trg sa baroknom fontanicom Fontana della Barcaccia (Fountain of the Boat). Fontanu je 1623 godine Petro Bernini radio po nalogu Pape Urban-a VIII u sklopu papskog projekta da se izgradi fontana na svakom većem trgu u Rimu. Legenda kaže da je 1598 godine reka Tiber poplavila, i da je voda tada nanela mali čamac na Piazza di Spagna. Kada se voda povukla, brod je ostao u centru trga, a to je bio događaj koji je inspirisao Berninijevu kreaciju. Na dnu stepenica, na desnoj strani je i Muzej Kits-a, u kući u kojoj je on proveo svoje poslednje dane – tu se može videti kolekcija memorabilija, pisama, slika u vezi sa njim, ali i Shelly-a, Bajrona, Oskara Vajlda… Blizu fontane je i Column of the Immaculate Conception (it La Colonna della Immacolata), stub bezgrešnog začeća, spomenik iz devetnaestog veka koji prikazuje Devicu Mariju, koji se nalazi odmah do Španskog trga, na Piazza Mignanell.
Piazza Navona – meni najlepši trg u Rimu, verovatno zato što je lep🙂 ali i živahan, sa puno kafića i klopadžinica okolo, i dosta umetnika koji tu prodaju svoje radove (doduše neki stvarno slikaju, a neki prodaju već gotove slike). Trg je nastao na mestu gde je nekada bio Domicijanov stadion, i u obliku pravougaonika je. Drevni Rimljani su tu išli da gledaju razna atletska takmičenja, nosio je ime In Agone (od latinskog in agonis, igre) pa je tokom vremena postalo Innagone, Navone i, na kraju, Navona. Najinteresantnije na trgu su 3 fontane, od kojih je centralna poznata Fontana 4 reke ˝Fontana dei Fiumi˝ delo Gian Lorenzo Berninija – gde 4 ljudske figure na stenama simbolično predstavljaju reke sa četiri kontinenta koja su u to vreme bila poznata: Dunav za Evropu, Gang za Aziju, Nil za Afriku i Rio de la Plata za Ameriku, dok je u centralnom delu fontane egipatski obelisk. Inače fontana nije toliko duboka, kao što su je predstavili u filmu Anđeli i Demoni po knjizi Dena Brauna 😉.
Druge 2 fontane su Fontana del Moro (Maurova fontana) i Fontana del Neptuno (Neptunova fontana) kojoj je 1878 dodata statua Neptuna kao balans fontani del Moro koja je već imala centralnu statuu.
Fontana di Trevi – must see. Kao što je neko rekao, nikad manjeg trga a veće fontane. Ja sam imala taj peh, da kada sam prvi put dolazila u Rim, su ovu fontanu obnavljali, pa je bilo žestoko razočarenje što je nisam mogla videti, ali je zato sada bilo duplo wow. Iako je krcata ljudima, da se i sagledati a i baciti novčić u fontanu. Predivna, najveća barokna fontana u Rimu, koju je većinom radio arhitekta Nikola Salvi. Veći deo fontane je izrađen od kamena Travertin, kamen koji je iz mesta blizu Tivolija, na oko 35 kilometara istočno od Rima. 2014 godine je modna korporacija FENDI sa oko 2, 2 miliona eura sponzorisala rekonstrukciju fontane, i to je bila najdetaljnija rekonstrukcija fontane od kada postoji (a ja sam baš ubola tada prvi put da niađem tamo😒) . Kako nam je dečko iz hotela gde smo odsedali rekao ˝ Jaoj da sećam se tog perioda, kada nije radila, ali je zato FENDI posle završene rekonstrukcije, a pre puštanja vode, napravila modnu reviju koja je bila za pamćenje. ˝ Ova fontana je sama po sebi za pamćenje, pogotovo sada posle rekonstrukcije, belo kamenje i figure prosto blješte a voda u fontani tirkizna, bruji i žagori u isto vreme. Da nema tolike gužve sedela bih pola dana ispred i buljila u nju.
Campo dei Fiori – hmm. Prvi put kada sam bila, sam ga doživela kao simpatičan trgić. Mali trg sa centralnim spomenikom Đordanu Brunu, okružen šarenim, lepim zgradama. Sada kada smo bili, nisi mogao ni trg a ni spomenik da vidiš od pijačnih štandova. I to je pijaca baš za turiste, prepuna izuzetno šarenih testenina, veštačkih jarkih boja, koje ne viđaš u radnjama, maslinovih ulja, začina…Trgiću ime datira još iz srednjeg veka kada je na tom mestu bila livada, ali i sada je livada od silnih štandova.
Pantheon – Grčki Πάνθειον Pantheion, “hram svih bogova” najbolje očuvani rimskih spomenik iz antičkog doba, bivši rimski hram a sada crkva posvećena Svetoj Mariji velikomučenici. Pantheon je bio prvi paganski hram koji je 609 godine pretvoren u crkvu i zbog toga je spašen od uništenja tokom srednjeg veka. Najzanimljiviji deo Panteona je njegova džinovska kupola, sa njegovom poznatom rupom na vrhu (The eye of the Pantheon, ili oculus). Kupola je bila najveća na svetu 1300 godina a do danas ona i dalje predstavlja najveću nepodržanu kupolu u svetu (napravljenu iz jednog komada). Dijametar kupole je 43,30 metara i u savršenom je odnosu sa Pantheonom, jer je rastojanje od poda do vrha kupole iste veličine kao prečnik kupole. Inače negde sam našla, da je kupola veća od kupole bazilike Svetog Petra, ali zbog oblika građevine i svetla ne deluje tako. Rupa (tj. oculus), je prečnika 7,8 metara, i jedini je izvor svetlosti, i kako kažu jedina veza između hrama i bogova iznad. Kiša povremeno pada kroz to, ali je pod nagnut i ima rupu u jednom delu, tako da se voda ne zadržava. U Patheonu je sahranjen i italijanski renesansni slikar Rafael, a kasnije i nekoliko italijanskih kraljeva.
Vittorio Emanuelle, tj Altare dela Patria, tj Monumento Nazionale a Vittorio Emanuele II – ogromna predivna neoklasična građevina, mauzolej napravljen za prvog kralja ujedinjene Italije – kažu da tu zgradu Rimljani zovu ˝pisaća mašina” – tako da nosi puno naziva. Centralna skupltura je bronzana statua Victoria Emmanulea II. Na spomeniku je i grob neznanom junaku, sa večnom vatrom, koji čuvaju vojnici. Obavezno se popnite na mauzolej – ulaz je slobodan, a pored sagledavanja izbliza svih tih skupltura, i veličine te zgrade, imaćete i lep pogled na Rim, pogotovo sa bočnih strana. Tu ima još i lift , 10 eur košta da vas popnu liftom na sam vrh građevine – odakle verujem da jeste još bolji pogled – ali za tu cenu, i ako ste se peli ili planirate da se penjete na Baziliku, mislim da nema potrebe.
Area Sacra tj Largo di Torre Argentina
Slučajno otkopan 1926 tokom rušenja zarad izgradnje nove zgrade. Tu su ostaci 4 hrama iz republikanske ere. Godinama nije bilo poznato puno o iskopinama, pa su ostaci hramova imenovani samo slovima abecede, sada se već zna o tome. Mnogo je interesantno i to što su te arheološke iskopine odmah do stambenih zgrada – to je pravi Rim.
Piazza Campiodoglio – trg na Capitoline hill – jednom od 7 brda u Rimu
Piazza del Campiodoglio je trg koji je dizajnirao Mikelađelo u 16. Veku i nalazi se na vrhu Capitolskog brda –jednom od 7 brda u Rimu. Meni su interesantnije bile stepenice i prizor koji se pruža sa dna stepenica nego sam trg – jer je isto nekako rimski živahan.
Colosseum (Colosseo) – simbol Rima, najveći amfiteatar ikada izgrađen. Procena je da može da primi oko 70.000 gledalaca, jeste nešto što se ne sme propustiti. Impresivan spomenik antičkog doba i tek kada ste u njemu nekako i možete da sagledate i zamislite kako su izgledale borbe gladijatora (bez da vam to pokažu na filmu 😉). Redovi isto znaju da budu dugački. Tip za karte: mi smo smo igrom slučaja otkrili da je blizu Palatinum gde se mogu kupiti karte koje važe i za Koloseum i Rimski forum, i kada smo mi bili nije bio dugačak red ili opcija last minute karte za Koloseum, Rimski forum i Palatinum
Palatinum i Rimski forum – su locirani jedno uz drugog i karta važi za obe atrakcije.
Palatinum (Palatino), jedan od najstarijih antičkih delova Rima, i nalazi se na brežuljku pored Foruma i blizu Circus Massimuns. Predstavljao je sedište Rima kako za vreme kraljevstva tako i za vreme carstva. Tu su se vremenom naseljavale plemićke porodice, i uglavnom su ostaci raznih palata.
Rimski Forum ili Forum Romanum – je nekada bilo središte političkog, pravnog, privrednog, kulturnog i religioznog života drevnog Rima. Vredi se prošetati, jer ima dosta ostataka nekadašnjih veličanstvenih hramova, crkava, slavoluka…pa možete zamisliti kao je nekada sve to izgledalo.
Za obilazak ove tri atrakcije računajte oko 3 sata minimum (kada ste već tamo nekako je najbolje ih videti sve zajedno).
Karte su bile 23 eur za sve 3 atrakcije ako se kupe na licu mesta (probajte na ulazu u Palatinum – tu smo mi uspeli da kupimo karte bez većeg čekanja). Za online kupovinu ima raznih sajtova, stim da ima dosta razlika u proviziji koju naplaćuju. Ovo je jedan od jeftinijih na koje sam naišla, a deluje mi sigurno za kupovinu, jedino što izgleda da treba odštampati vaučer coopculture.it . Stavljam i link za opciju za prioritetan ulaz u jutarnjim terminima bez štampanja vaučera – Koloseum, Palatinum i Rimski forum.
Dobro je znati: svake prve nedelje u mesecu je besplatan ulaz u ove tri znamenitosti, i za taj dan se ne mogu kupiti/rezervisati karte online, već se moraju podići na blagajni kod Koloseuma (kako je inače gužva za karte i kada se plaćaju, mogu samo da pretpostavim da je duplo veća tim nedeljama)
Bocca della Verita – ne treba posebno objašnjavati☺, jedino što je tamo uvek podugačak red, i meni je dovoljno da samo kroz ogradu slikam usta tj glavu.
Circus Maximus (prevod najveći cirkus, it Circo Massimo) – drevni rimski stadion, koji je služio za trke dvokolicama i kao mesto za masovnu zabavu, kažu da je mogao da primi preko 150.000 gledalaca. Drago mi je što vidim da se i dalje koristi za razna dešavanja –koncerte, maraton…
Izola Tiberina – jedino ostrvce u Rimu na Tiberu, povezano mostićima sa kopnom. Kao sedište drevnog hrama Asclepiusa, a kasnije i bolnice, ostrvo povezuju sa medicinom i lečenjem. Skroz je slatko da se prođe njim, tj preko mostića kroz centar i preko mostića na drugi kraj, deluje kao gradić u gradu.
BONUS – neki delovi i atrakcije Rima o kojima se ne priča puno a vredi istražiti
Trastevere – nazivaju i boemskim delom Rima. Prepun osteria, barova…. Dosta životniji deo Rima (odnosno manje antički – više klopadžinijski). Iako je tu velika koncentracija restorančića, u drugoj poseti Rimu sam shvatila da ima i tu još po nekih atrakcija da se vide. Crkva Sv. Marije u Trastevere (Basilica of Santa Maria in Trastevere), iznenađujuće lepe unutrašnjosti, a nalazi se na slatkom trgu Sv Marije, gde uvek ima nekih, najviše spontanih muzičkih dešavanja. Orto botanico di Roma (botanička bašta – plaća se ulaz – nismo bili pa ne znam da li baš toliko vredi videti), galerija Corisini koja se nalazi u baroknoj Palati Corsini gde su izložene slike oz 16 i 17 veka, a od najznačajnijih slikara tu su dela Karavađa, De Ribere, Bassana, Poussina i Van Dajka…
Vidikovac i prelepi park na brdu Janiculum (it Gianicolo). Ovo je meni veoma lep deo Rima – o kome se puno ne priča, tj ne navodi se kao turistička atrakcija a u stvari je na mene baš ostavio utisak. Lepa šetnja preko brda, kroz prirodu sa dosta spomenika i što je meni najupečatljivije bilo, sa prelepim pogledom na Rim. Preporučujem da se prošetate tuda, najbolje tura od Trasteverea do Vatikana da se napravi, jer tada pređete celo brdo koje ima dosta toga – barokna Fontana del Aqua Paola , na najvišem delu brda je spomenik Garibaldiju, svetionik…i uz to pogled na Rim.
Ako imate još vremena da provedete u Rimu, a videli ste sve ove prethodne atrakcije još jedna oblast je zanimljiva za prošetati se Testaccio. Nema toliko atrakcija na svakom ćošku, više je moderniji i stambeni deo, ali ima još po neku zanimljivost. Doduše najviše se pominje za klopu, jer je tamo dosta autentičnih klopadžinica koje spremaju pravu rimsku klopu, tj. ne prilagođavaju je toliko turistima, ali i taj deo nudi i još po koju interesantnu stvar za videti kao npr piramidu 🙃. Da znate da ima piramida i Rimu.
Cestijeva piramida (it Piramide Cestia ili Piramide di Caio Cestio). Piramida je sagrađena oko 18.-12.pne kao grobnica za Gaja Cestija Epulona, magistrata i člana jednog od četiri velike verske organizacije u Rimu – Septemviri Epulonum. Visoka je oko 36 metara. Izgleda da je od skoro restaurirana, pa prima i posetioce, tj može se ući u unutrašnjost u kojoj nije puno ostalo, ali je neko čudno radno vreme. Meni je bilo dovoljno samo da vidim spolja piramidu u Rimu.
Giardini della Aranca (pomorandžini vrtovi) su blizu piramide (ili sa druge strane Tibra blizu Circo Massimo – ovo samo zbog orijentacije pominjem) – lep, mali park, sa pogledom na Baziliku i Rim.
Ključaonica sa pogledom na kupolu bazilike Svetog Petra – kod vitezova malteškog reda na Piazza dei Cavalieri di Malta je ključonica kroz koju se naime vidi preko 3 države (Malte, Italije i Vatikana) i gleda direkt na kupolu bazilke Svetog Petra. Mi nismo bili, jer nas nije toliko interesovalo, plus bio je ogroman red.
E sad, sigurno još mnogo interesantnih stvari ima u Rimu, ali za prvu posetu, pa i drugu ovo su po meni najbitnije stvari, jer treba malo i uživati i u Rimu a ne samo šetati od atrakcije do atrakcije😄. Inače, u Rimu pogotovo, treba zalaziti u sporedne uličice, možete otkriti neke lokalne specijalitete, predivne zgrade, naići na crkvice koje se ne spominju a unutrašnjost im je predivna… Plus rimske katakombe, kojih ima više od 60 po Rimu, su isto nešto što vredi istražiti catacombs-rome
Huh, u stvari ima još puno toga u tom Rimu, što ne može baš sve da stane u jedan obilazak, pa treba svraćati više puta😉 Inače ukoliko niste walking freaks kao mi, ili nemate puno vremena za obilazak hop on – hop off opcija uvek dobro dođe.
Dodatni post o Rimu: Gastro Rim
