Ko bi rekao da u Deliblatskoj peščari ima prava šumska oaza, lepa hladovina, sakrivena od očiju ljudi i vinski podrum ispod vinograda. Prijatno iznenađenje na 60 tak km od Beograda – idealno za izlet, odnosno kako smo mi posle shvatili čak i za celodnevni boravak, a ne samo posetu vinariji (zato 2u1 u naslovu 😀).
Njih mi je preporučila kuma kao vinariju, stim da tada kada je ona bila oni su bili u fazi uvođenja još nekih novina – tipa bazen, pa ni ona nije bila sigurna šta sve tamo sada nude. Spram sajta vinarije, isto nismo mogli da steknemo sliku o tome šta nas tamo očekuje, ali pošto je bila dobra preporuka, mi smo zakazali degustaciju uz mezetluk i uputili se tamo.
Put do njih kroz vojvođansku ravnicu je lep (dobar asfalt a i mestašca kroz koja se prolazi). Skretanje sa glavnog puta za Devojački bunar iz pravca Beograda, nije najbolje obeleženo, postoji samo mala drvena tabla Vinarija Đorđe, u mestu Vladimirovac, pa treba biti oprezan. Nama je navigacija našla put😉.
Posle kada se skrene sa glavnog puta, ima češćih putokaza za vinariju na glavnijim raskrsnicama, odnosno taman kad se zapitate kuda dalje. Jednim delom kada se već uđe u Devojački bunar, je peščani put, pa imajte u vidu da će vam kola malo pobeleti. Izgleda da su ljudi u tom delu kreativni, jer smo blizu vinarije prošli pored prečice za raj, dvorište prepuno raznih lutaka, vilinskog izgleda😇.
Ubrzo posle te, oni zovu Romantične zemlje, nailazite na vinariju sa leve strane (odnosno vinograd) a sa desne veliku kapiju resorta. Vinarija nije obležena, pa nismo znali da li je tu ulaz, ali se ispostavilo da jeste, odnosno pošto su povezani parkirali smo u resortu. Javili smo se Dragani (devojka sa kojom smo dogovarali degustaciju) koja je onda izašla da nas dočeka. Inače ona je zadužena više za taj resort deo, i imala je i dosta gostiju na dnevnom boravku tog dana, ali nas je sprovela kroz vinariju i posle svako malo obilazila da vidi da li nam nešto treba (za svaku pohvalu).
Prvo smo otišli do vinarije, gde nam je Dragana lepo pričala o njihovim vinima, planovima… Probali smo par njihovih vina koja su nas interesovala. Simpatično je bilo to što je Dragana svako malo zbog obaveza u resortu morala da izađe iz vinarije, što je nama davalo mogućnosti da slobodnije diskutujemo o vinima, jer je i ona videla da smo poznavaoci🤓. Sa druge strane takav odnos nam je pokazivao i koliko poverenja i osećaja imaju prema gostima. Relativno su mlada vinarija od 2012. godine postoje, a najviše ih ima u prodaji po vinotekama u Beogradu. Nama se najviše svidelo njihovo belo Bela Freska, i klasični Merlot.
Posle probanja vina, zaputili smo se u resort, da uz odabrano vince posedimo malo i degustiramo uz meze. Resort obiluje vegetacijom, od silnih stabala su sakrivene zgrade, pa izgleda kao da si u šumi. Dan je bio baš vreo, ali u toj šumi sasvim prijatno. Mini ribnjak, fontanica, teren za fudbal, odbojku, zilion stabala svuda okolo, lepa travica, stolovi sporadično postavljeni po šumi, mir, tišina, stvarno pravi resort – meni i dalje fascinantno za Deliblatsku peščaru.
Nama su predvideli sto blizu unutrašnjeg bazena, ali smo mi odabrali stočić u sred šume. To im nije bio nikakav problem, već su nam tu doneli odabrano vino i prepun tanjir domaćih salama. Kažu da smo mi prvi koji su sedeli napolju u šumici, obično su degustacije radili u kućici na imanju, pa smo im eto dali ideju. Ovo je bilo naše okruženje dok smo klopali:-)
Salame prave domaće, prepun oval, dobro vince, okruženi stablima, imala sam osećaj kao da smo sami u prirodnoj oazi – osim što nam je u nekom trenutku, kada su izneli klopu, došetala jedna kuca, lepo vaspitana, jer nije cvilela za hranom, već se smestila pored nas u hladovinu.
Dodatno smo u priči sa Draganom saznali, da je resort od skoro otvoren za javnost. Da ispituju kako će i u kom pravcu ići i da im je sajt trenutno u izradi, pa zato pre posete nismo mogli da steknemo utisak. Pokušaću da sumiram šta sve tamo ima i može:
Za sada je resort prvenstveno namenjen za kongresni turizam, tj. za veće grupe ljudi, za tim buildinge… Za te potrebe imaju teren za fudbal, odbojku, bazen…
Za manje posete, tj ono što nas interesuje, tu su vinarija i zatvoren bazen (koji se može koristiti kako kažu za dnevni boravak). Bazen je pristojne veličine, održavan, funkcionisaće i u zimskom periodu.
Jedino je oko klope manja matematika – pogotovo ako ste na dnevnom boravku. Ručak-večera u sklopu resorta /vinarije organizuju kada je više od 10 ljudi, ali ako niste ješni i oval sa salamama je sasvim dobro rešenje.
Degustacije vina se organizuju u vinariji i u kućici u resortu, ali može biti da će uskoro početi i u šumici😉.
Kapacitet im je ograničen, a i ne žele da prave gužvu, tako da je rezervacija za sve opcije obavezna.
Ono što nas je dodatno oduševilo jeste njihov odnos i prema imanju i prema gostima tj posetiocima. Prijatni i ljubazni, a po tome kako imanje izgleda i kako se ponašaju prema gostima, se vidi da vole to što rade i da im je stalo. Nepretenciozno, opušteno a profesionalno- veoma mi je drago kada vidim i osetim to, i nadam se da će tako nastaviti.
SUMA SUMARUM
Svrha: izlet u prirodu uz probanje vina + bazen kao dodatak
Highlights: mir, tišina, predivna priroda uz komfor
Atmosfera: opuštena i profesionalna
Cene: srednje ka višim za degustaciju $$$, vina povoljna podrumska cena
Procena dužina boravka: od 2-3h – ceo dan ukoliko je i boravak na bazenu
Napomena: rezervacija potrebna
Njihovi linkovi: Vinarija Đorđe, Sand Resort
Tip za dodatni sadržaj: Vršac i Vršački breg, Belocrkvanska jezera (nastavak našeg izleta tog dana je ovde, kao dodatna ideja)
