Imanje blizu Pule, u seocetu Valbandon blizu Fažane, koje nudi i klopu i smeštaj. Već smo nekoliko puta bili kod njih, doduše na ribljem meniju, ali su od nedavno izbacili ribu iz ponude i fokusirali se kako kažu na ono što im gosti traže više, a to je meso i istarske đakonije od mesa, ispod peke i na žaru.
Sada smo bili u zimskom periodu, pa se sedelo u zatvorenom restoranskom delu, gde je i otvoren kamin gde i spremaju klopu na žaru. Iako, pored kamina, imaju i dodatno grejanje, dosta je bilo hladno, pa ako idete u zimskom periodu dobro se obucite. Inače leti je tu terasica i prostrana baštica. U stvari iznesu stolove na dvorište tj. travicu njihovog imanja, pa je super bosonog uživati nogama na travi dok klopaš.
Kako smo bili u društvu sa prijateljima, koji tu još češće svraćaju nego mi, a vole isto da probaju što više svega, u dogovoru sa konobarom i spram onoga što se prijateljima sviđalo od prethodih dolazaka kod njih, naručilo se par predjela i nekoliko glavnih jela, a normalno po principu da svi sve probamo 😋.
Konobar je bio krajnje simpatičan, veseo, gostoljubiv i šaljiv ali sa merom, taman kako treba da se osećaš kao da si kod kuće. Doduše zaboravio nam je na salate i za vodu smo u jednom trenutku morali više puta da ga molimo da nam donese, ali mu je nastup i srdačnost skroz simpatična + što je on, koliko sam videla, bio jedini konobar tada za punu salu, pa te greškice nisu zasmetale.
Njoke sa divljači – sos odličan, lagan a meso mekano i ukusno. Raviole alla beccaccia – raviole punjene kobasicom i radičem u sosu od sira. Bogme taj sos od sira mi se mnogo svideo, lagan a sirni. Njoke sa tartufima – kako treba. Inače prezentacija jela je skromna, odnosno prava konoba varijanta, i po ukusu i po izgledu.
Imali smo 4 glavna jela – Fiorentina spremljen na žaru – mekan sočan, dosta dobar ali i pozamašan. Biftek odličan – sočan i izuzetno ukusan. Kobasice su bile malo slanije ali korektne domaće. Teleća kolenica ispod peke – mmmmmmm, njam, njam, sočna, kompaktna a raspada se.
Uz ta glavna jela smo naručili i dve salate, pa kako smo konobara podsetili na to, doneo nam je naknadno ali jednu. Verovatno je išao logikom da je bolje da se fokusiramo na konkretne stvari 😉.
Pijuckali smo njihova kućna vina, za početak malvaziju a posle crveno, mešavinu merloa, refoška i cabernet sauvignona – i oba su bila sasvim korektna.
Za desert, iako nije ostalo puno mesta u stomacima, morali smo da probamo ruža pitu- tj pitu od jabuka u obliku ruže sa domaćom marmeladom uz penu od vanile. Lepo prezentovano hrskavo, lagano i ukusno. Inače kraj kod njih uvek uzmemo i sorbeto od limuna jer je stvarno odličan, pa je tako bilo i ovog puta.
Pošto je napolju bilo baš, baš hladno, za kraj, da se zagrejemo, konobar nam je predložio travaricu od 16 trava – i kako je rekao – pije se da budemo zdravi do 2020. Kažu da ne znaju koja trava od tih 16 leči, ali leči! Pa kako da vam sa takvom pričom ne bude simpatičan ☺️.
SUMA SUMARUM
Ambijent: lepa bašta, unutrašnjost prijatna, jedino što zimi zna da bude hladno
Atmosfera: ljubazno i veselo osoblje
Klopa: znaju sa mesom i sa istarskim đakonijama (prestali su da rade sa ribom)
Preporuka: pitajte konobara za savet šta je tog dana najbolje. Biftek i teleća kolenica su bili odlični. Sorbetto limun obavezno za kraj
Cene: više $$$$
Rezervacija: poželjna
Njihov sajt: Beccaccia