Atelje – ukusno eksperimentisanje u centru Ljubljane

Update: restoran je zatvoren. Ekipa je otvorila novi lokal- bistro Aftr u Ljubljani

Prijatelji sa kojima smo se viđali, su nam otkrili ovaj restoran u centru Ljubljane, u Nazorjevoj ulici. Pošto sam dobila ˝primedbu˝ da ne pišem često o restoranima u samoj Ljubljani, prijatelji su odlučili da se tu vidimo jer imaju interesantnu klopu i oni ih češće posećuju, doduše više za poslovne ručkove. Ne priča se puno o njima pa ih je interesovalo kakav će biti i moj doživljaj, što mi je baš bilo simpatično i drago.

Enterijer glavnog dela je prijatan, više u bistro (atelje) stilu. Mi pošto smo hteli i da se prepustimo klopi a i da se ispričamo, sedeli smo u separeu (imaju i takav deo, taman za 4 osobe). Malo je drugačije uređen od ostalog dela ali pruža dovoljno ˝intime˝.

Klopa je bila interesantna i ukusna, a glavni utisak mi je da izuzetno dobro barataju sa povrćem i semenkama. Kod nekih jela je bilo možda malo previše sastojaka, ali sa druge strane ti sastojci su se uglavnom slagali. Mi smo se odlučili za degustacioni meni od 5 hodova – taman da se ne prejedemo (jer treba misliti na liniju sad pred praznike) a taman dovoljno da vidimo i osetimo šta se to tamo sprema.

Pošto smo na kratko pogledali meni, iako smo već unapred znali da ćemo degustacioni, za oko nam je zapalo jedno od jela, slikom dokumentujem:-)

Sva sreća nismo ga imali u degustacionom meniju, jer izgleda da za potrebe degustacionog menija mladi kuvar sprema i neke stvari koje nisu na meniju, tako da ako se odlučite da idete ovde preporučujem degustacioni🙂.

Za početak i pre kretanja hodova, bilo je dosta interesantnih pozdrava iz kuhinje, pa u stvari kad sam prebrojala fotke kao da smo imali 9- hodni meni. Kozji sir, sa bonito ribom uvaljan u prah od cvekle – interesantna kombinacija. Možda za nijansu prevlađuje taj bonito sastojak pa se sir ne oseti toliko, ali je svakako interesantan. Pileća hrskava kožica sa pilećom paštetom i ikrom – odlično izvedeno i interesantno prezentovano. Poširano žumance sa semenkama i prazilukom, veoma dobra i ukusna kombinacija. Puter sa kvascem – jednostavna a interesantna izvedba, nisam se susretala sa takvom kombinacijom.

This slideshow requires JavaScript.

Mislim da su to sve bili pozdravi iz kuhinje, pa da smo tek sad prešli na ˝pravi degustacioni˝ deo:-) Doduše kod dosta jela nisam uspela da pohvatam sve sastojke, što zbog toga što se na slovenačkom pričalo pa mi je bilo teže da pratim, što zato što su neka jela imala pooodosta sastojaka pa nisam stigla sve da zapišem:-)

Npr. sledeće jelo mislim da je sadržalo –  bohinjsku pastrmku, ren, školjke, jabukovo sirće i tanko kao čips sečene jabuke. Malo previše svega u jednom tanjiru i ako se ne vidi na slici od jabuka. Sledeća kombinacija mi je bila odlična – pečurke, šalotke, žito(pir), kesten i nešto zeleno što nisam uhvatila šta je:-). Iako kesten nisam osećala, kombinacija ukusa i tekstura mi je bila super.

Kao glavna jela imali smo jedan riblji i jedan mesni tanjir.

Riblji – file jadranskog brancina sa parmezanom (skraćeni opis), pošto nisam mogla da protumačim šta sam sve zapisivala, al sam zapamtila da mi se ovaj dodatak sa parmezanom baš svideo.

Mesni tanjir –  pačije grudi uz kelj sa semenkama i domaćim uljem od ribizle. Nisu mi se baš uklapali na jednom tanjiru, ali kelj mi je bio odličan, pa sam odvojeno jela prvo meso, posle povrće.

Desert je bio izuzetno neobične kombinacije – jer je sadržavao i slani element – dehidrirani pršut. Sladoled od ruzmarina, dunja, mleka, semenke i verovatno još nešto što nisam stigla da zapišem i taj pršut. Odličan je bio samo da je bilo ili manje pršuta ili neki drugi, ne tako jak, slani sastojak.

Uz klopu smo odabrali da i vina prate hodove, po njihovoj preporuci, i baš su se fino slagala. Doduše uz jedan hod su nam bili predložili i narandžasto vino (vino koje se dobija posebnim postupkom, koje smo u par navrata već probali od različitih proizvođača, pa mogu reći da nisam fan te boje vina:-), tako da kada su videli moju facu, poslužili su nam ipak dobro belo Smičić vino. Inače izgleda da imaju i poveću vinoteku u svom sklopu, jer imaju i pozamašnu vinsku kartu pa su zato mogli veoma lako da nađu zamenu narandžastom:-)

Za kraj kad smo već kretali, došao je kuvar i doneo nam još po par slatkiša, da nam se zahvali. Pošto sam već spakovala opremu, nisam fotkala. Bilo je nekoliko različitih slatkih zalogaja, s’tim da je jedan od njih bio u stvari gorkasto-kiselkast, sva sreća nisam ga poklopala kao poslednji zalogaj😉.

Sve u svemu, dosta interesantnih kombinacija za jedno veče. Možda previše sastojaka u nekim jelima, ali sa druge strane kad je stil eksperimentisanje onda što da ne, samo da ne bude nekih baš luuuudih eksperimenata.

SUMA SUMARUM

Ambijent: bistro /atelje like restoran

Atmosfera: opuštena

Klopa: dosta interesantnog eksperimentisanja (fine dining varijanta); malo previše sastojaka i kombinacija kod nekih jela za moj ukus ali ukusno

Cene: više $$$$ ali opravdano zbog lokacije i klope

Vina: velika vinska karta

Moja preporuka: degustacioni meni jer tu možete probati stvari i koje nisu na meniju a trenutna su inspiracija chef-a

Rezervacija: poželjna

Njihov sajt: atelje