Bibich vinarija i restoran – moj utisak

O Bibich vinariji smo čuli dosta pohvala, ne samo o vinima, već i klopi, pa smo ih posetili, kada smo bili na letovanju blizu njih.

To je porodično imanje, koje pored vinarije ima i restoran. Nalaze se u Dalmaciji, nedaleko od Skradina u omanjem selu na brdašcetu. Imanje je lepo uređeno, vidi se da su razmišljali i ulagali i želeli da izgleda opušteno i elegantno u isto vreme. Deo za degustaciju u vrtu pruža utisak neke grčke vesele konobe, dok u restoranskom delu u vrtu preovlađje nedorečen provansalski štimung a minimalisticčki, malo hladni enterijer, u unutrašnjem restoranskom delu.

Celokupni utisak posle obilaska je, da se trude da je sve na višem nivou ali nedostaje malo topline i pristnosti, iako su bili dosta srdačni a opet nekako suzdržani. Bilo bi stvarno lepo iskustvo da su cene bile malo realnije, ovako smo bili malo razočarani, pre svega kada je odnos cena – doživljaj u pitanju, o tome nešto kasnije.

U ponudi imaju više kombinacija: samo degustaciju vina, degustaciju njihovih vina uz zalogaje i restoransku ponudu gde možete birati samo degustacioni meni, sa mogućnošću uparivanja sa njihovim vinima.

Mi smo za ručak, rezervisali kraći meni od 4 hoda,  ali smo se na licu mesta, na ponudu konobarice, odlučili da probamo ipak duži meni od 7 hodova, sa uparivanjem vina. Išli smo logikom, sad kada smo tu, bolje da im se potpuno prepustimo, da i sami probamo to za šta smo čuli pohvale, ionako je dan počeo kišom pa nam nije bilo do kupanja.

Vrlo brzo je usledio prvi hod ili dobrodošlica, a istom brzinom su se posle ređali ostali hodovi. Cela priča oko klope je lepa, meni je dekonstrukcija nekih bitnijih momenata iz bračnog života vlasnika vinarije. Alen Bibić koji nastavlja skoro 500 godina staru tradiciju proizodnje vina kojim su se bavili njegovi predaci,  Vesne koja je poreklom iz Slovenije, tačnije Vipavske doline i koja je i sama chef i  sina Filipa koji ide očevim stopama.

Svi hodovi su bili lepo prezentovani.

Za dobrodošlicu sećanje na Vesnino detinjstvo krema sa zovom i čipsom od maline – pravi, autentičan ukus maline, koji je (na žalost) nadjačao zovu, što mi je žao jer sam joj se radovala, ali je bilo ukusno.

čips od maline i krema sa zovom – sećanje na detinjstvo

Usledila je “marenda iz vinograda”  – ukusna pašteta kojoj bi više odgovaralo da je bila malo toplija da bi potpuno razvila ukus, a ne pravo iz frižidera.

Burek na plaži – lepo prezentovano jelo, ali je više podsećalo na hrskavu cigaru sa skutom, s’tim da je “pesak”, tehnički dobro urađen i ukusan.

Usledilo je jelo koje je inspirisano sećanjem, kada je Alen prvi put upoznao njene roditelje – Zemlja i krompir – ukusni njoki i tamni “pesak. Uz to nam je posluženo njihovo  PS  vino, Chardonnay odležan 2 godine.

Hobotnica, krompir tartufi, kapri – hoba se nije osećala ukusom, ali je zato dala teksturu ukusnim tartufima i pireu. Moram napomenuti da su se vina stvarno dobro uparivala sa klopom, čak i oranžno (žutina) od sorte debit, koje ( to već sada i znate :-)), mi ne volimo preterano, ali ovo vino nije imalo taj macerirani oranžni ukus.

Usledio je omaž Prokljanskom jezeru koje se nalazi u njihovoj blizini – pire od prokljanske sipe, “nekavijar ” od sipe i file ribe, paniran u rogaču. Ukusno crnilo.

Bibich restoran Prokljanska sipa
crno na crnom

Sledeći hod je bio inspirisan jelima, koja je Filip kao dete najviše voleo, pile i napolitanke. Dobili smo pileću napolitanku. Bila je toliko obrađena da nije ličila na pileću kožu,  bila je ukusna ali preintenzivna za napolitanku.

pileća napolitanka Bibich vinarija
pileća napolitanka

Skradinski rižoto – jelo kao njihov simbol venčanja, u stvari ukusan aranćin ( rimska ulična poslastica). Teleća ruža kuvana 12 sati, luk, zalivana bujonom od pevca.

Usledilo je glavno jelo, meso od buše (ličke krave), kuvano 6 sati u njihovom vinu Bas de bas, koje su nam i poslužili uz taj hod. Ukusno ali je bilo malo nezgodno za jesti. Meso (mi mislimo da je bio obraz) u umaku, na grilovanoj palenti je bio serviran u tanjiru za rižoto, pa nisi mogao lepo viljuškom zahvatati jelo.

Za intermeco, praline sa malinom i bosiljkom. Ukusna malina u tekućem obliku, obuhvaćena čokoladom.

Kao završnica, lep čokoladni desert sa marmeladom od jagode, koja se nije baš puno osećala.

Bilo bi sasvim lepo iskustvo da je malo jeftinije, ovako smo otišli malo razočarani.

  • Da su posle klope dali odštampani meni, kao podsetnik šta smo jeli.
  • Da smo dobili odgovor, na neka pitanja koja smo postavljali,  npr. koji je deo mesa u glavnom jelu bio (mi smo predpostavili obrazi, ali odgovor nismo dobili)
  • Da nam nisu naplatili jedno parče hleba kao čitavu korpu, jer smo zamolili za njega, da bismo probali njihova maslinova ulja koja imaju u ponudi (koja dosta zaostaju za istarskim)
  • Da nije teklo sve brzo i izgledalo previše naučeno, a ne kao da je urađeno sa uživanjem.
  • Da nismo otišli malo previše najedeni, jer je bilo dosta intenzivnih kombinacija.
  • Da, kako smo bili gotovo jedini u restoranu (pred kraj našeg ručka je došao još jedan par), chefica ili neko iz kuhinje nije došao da se pozdravi, kako je to već red u ambicioznim restoranina.
  • Da su nas sa nečim počastili, bilo da je kafa, didžestiv… nešto simbolično, da ne ispadne toliko očigledno da su proračunati.

Sve što smo probali je bilo dobro, ali meni kod Bibicha košta jedva 10% manje nego u restoranu Agli Amici sa dve Michelinove zvezdice i to u Rovinju, a doživljaj ipak nije na tom nivou.

SUMA SUMARUM

Opšti utisak: lepo ali (pre)skupo iskustvo, nije dobar odnos value for money. Lepo prezentovano, ukusno ali je utisak da je izveštačeno.

Cene: izuzetno visoke za to što nude $$$$

Usluga: za nijansu previše pokroviteljska

Vina: veliki izbor i veliki dijapazon cena

Njihov sajt: Bibich

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.