O ovoj gostionici se počelo nedavno pričati, ili smo mi barem skoro čuli za njih, a kako su dobili pohvale za dobru domaću klopu, morali smo da ih posetimo.
Mogu reći da u slučaju ove gostioce svi marketinški principi padaju u vodu – locirani u dosta zabačenom seocetu, bez nekih putokaza, dosta ih je teško naći, a gostionica je prepuna. U večernjim satima najviše ima Italijana (Italijani definitivno imaju njuh za ovakve stvari – tj. namirišu budget friendly dobru klopu😉). Nalaze se u Sloveniji, blizu mora i Trsta, u seocetu Slope kod mesta Rodik, i bogme kako ni navigaciji nije baš lako da ih nađe, usput pitajte i meštane za smernice.
Domaćinstvo u stvari postoji već 17 godina, 9 godina je bilo u centru mesta (nisam pitala kog, ali verovatno Rodik) a već 8 godina su na ovoj ˝sakrivenoj˝ lokaciji. Domaćinstvo je simpatično uređeno, pogotovo prostrana terasica za restoranski deo. Iako su na uzvisini, na žalost nemaju pogled, ali je na terasici skroz prijatno. Pored klope u ovom domaćinstvu nude i smeštaj, pa ako svratite kod njih kada ste u prolazu, možda nije loša opcija za prenoćiti, pogotovo ako vas čeka dug put. Soba za 2 osobe 55 eur, a sa doručkom 60.
Mi smo došli ovde zbog klope, i to smo rezervisali za u 17h, vreme koje još nije baš ni za ručak niti večeru, pa je u početku restoran bio prazan, što je bilo dobro jer smo mogli i sa gospodinom Damjanom malo da popričamo. Čudno mu je bilo kad je video beogradske tablice, pa ga je interesovalo otkud mi ovde☺, plus pokazao nam je i svoj podrum, odnosno prostorije gde suši meso – mmmmm kako je dobro mirisalo.
Pošto smo prvi put kod njih, klasika, da probamo što više toga, i to smo se fokusirali više na klopu koju su drugi preporučivali, mada smo uzeli još po nešto, što nam je konobarica nabrajala, a što nam je ˝zamirisalo˝ kao interesantno.
Sami sebi smo osmislili ˝5 hodova ˝😄. Početak suhomesnate đakonije koji oni sami prave. Sve je bio korektno, stim da je pršuta bila najbolja – odlična, mekana, topila se u ustima i gotovo da je bila slatka koliko je bila sveža. Toliko mi se svidela da sam je nazvala medena pršuta. Na žalost, kasno smo se setili da pitamo da li prodaju da ponesemo kući. Inače kako sam razumela imaju svojih 25 prasića, tako da kontrolišu sve uslove.
Pečurke na žaru – odlične – sveže, taman dovoljno grilovane da su otpustile svoje sokove. Ah da, pitali smo ih da li može uz to i neko dobro maslinovo ulje ako imaju, i imali su ga, za svaku pohvalu!
Kao drugi krug predjela, uzeli smo domaće pite – odnosno žlikrof (testo od krompira) sa sirom i pitu sa pečurkama i sosom od rena. Žlikrof je bio skroz ok, dok se u piti nisu osećale pečurke, već je ren nadvladao sve, a i kombinacija rena i pečurki se nije baš najbolje pokazala.
Prvo glavno jelo (dok smo čekali meso ispod sača) – pohovana piletina i pohovana teletina a kao prilog uz meso, boranija, grašak, spanać, pohovane tikvice i restovani krompir. Mogu reći da me je povrće oduševilo – pogotovo grašak, koji je kao i ona pršuta sladak a ukusaaan. Meso standardno – ništa posebno, ali dobro. Poh koji koriste je baš dobar, nije, što bih ja rekla ˝težak˝za stomak.
Meso ispod sača, skroz ok. Dobili smo od svega po malo – teleća i svinjska rebarca i teleću kolenicu. Teleća kolenica je bila malo suvlja ali je meso bilo ukusno, najbolja su mi bila svinjska rebarca, meso ukusno i raspadalo se koliko je bilo dobro pečeno. Opet i uz ovo meso kao prilog smo dobili odlično povrće i ovog puta i pržene domaće krompiriće.
Inače od vina nemaju neki izbor – imaju samo svoje domaće, i to 3 verzije – 1 belo i 2 crna vina (caberne merlot i refošk). Malo me to podsetilo na ove varijante žuti i crni sok, stim da im je ˝beli sok˝ skroz korektan, dok smo kod ˝crnog soka˝ imali mali nesporazum, pa smo umesto željenog caberneta dobili refošk, koji nam nije baš legao.
Iako ih hvale po mesu, meni je u ovoj gostionici povrće bilo hit (možda i zbog toga što to nisam očekivala) – izuzetno ukusno, ono baš po domaće, a od mesa svinjska rebarca i njihov pršut.
SUMA SUMARUM
Atmosfera: prijatna, opuštena domaća atmosfera. Jedino što postane malo bučno kada dođu Italijani
Klopa: domaća klopa, sa akcentom na meso ispod peke, ali i povrće kao prilog odlično
Vina: mali izbor – 3 domaća vina, 1 belo i 2 crna
Šta klopati: povrće (grašak i boranija obavezno), grilovane pečurke, njihov pršut, i svinjska rebarca ispod peke.
Ps1. Pitati i konobare šta imaju posebno tog dana.
Ps2. Italijani za susednim stolovima su u velikoj meri klopali i testenine pa možda probati i to
Cene: niže-srednje $$
Moj utisak: nije baš za uputiti se kod njih, ali vredi svratiti ako ste u prolazu – npr. na putu ka Istri i slovenačkom primorju. Povrće me je posebno oduševilo
Njihov sajt: Damjan
Napomena: poželjna rezervacija
