Dvorec Zemono – umetnost na tanjiru (i u estetskom i u kulinarskom smislu)

Iako sam skoro pisala o njemu, poslednja poseta me je tako oduševila da moram da zapišem i ovaj utisak, jer je ovo gastronomsko-kulturno-prirodno-prijateljski doživljaj😊.

Došli smo na ručak sa prijateljima i kako smo stupili na terasu Tomaž nas je dočekao sa osmehom, poželeo dobrodošlicu i smestio nas na lounge deo terase sa pogledom na prirodu. Odmah su usledila ˝osveženja˝ šampanj i zalogaji dobrodošlice. Iako smo pre samo par meseci bili tu, zalogaji dobrodošlice su se već u nekim delovima razlikovali, i opet savršeno se nadovezivali. Dobili smo objašnjenje kojim redosledom je najbolje ih klopati – kiselo mleko sa još nečim (nisam zapamtila), pa pena od jaja sa lukićem i slaninicom i za poslednji zalogaj foie gras na nekoj vrsti krekera. Taman dovoljno da zagolica maštu i otvori apetit🙂.

Opet smo odabrali degustacioni meni (zašto da menjamo nešto što je dobro), dogovorili i vina i krenuli smo u kulinarsko-estetsko uživanje. Zaboravila sam prošli put da pomenem ren, koji nas je čekao na stolu i ovom prilikom, kao 2. korak dobrodošlice. Ne znam tačno dal je krema-pena šta je, ali je odlična. Oseća se ren u blažoj varijanti a opet je i dosta jak, a tekstura toga skroz kremasta. Može se na kašiku klopati, što sam i radila da se ne bih previše hlebčića najela. Ne znam kako pravi to ali tako rado bih to imala kući☺️.

Krenuli smo sa klopom, savršen timing između hodova, uvek objašenjenje šta nam je servirano. Neki put i zbog naših potpitanja i detaljniji info kako se to sprema (to sam sebi pribeležila pa ću neki put da probam sama da pravim😈). Prezentacija jela odlična – neka su stvarno umetnička dela na tanjiru, i još pritom i izuzetno ukusna. Highlight mi je bila foie gras – tako dobrog ukusa, da stvarno ne mogu rečima da opišem. Desert je isto bio baš zanimljiv – mineštra od ne znam koliko vrsta povrća i nekoliko vrsta voća sa vanilinim sladoledom. Osveženje i desert u isto vreme, baš primereno za ove vrućine. Slike jela, barem u estetskom smislu će govoriti više od mojih reči.

This slideshow requires JavaScript.

 

Ovom prilikom sam uspela da uhvatim i dodatnu magiju Tomaževog gin sorbetta 🙂

 

Kada smo završili sa klopom, nije nam se baš kretalo, pa su nam ponudili da se prebacimo na travicu u udobne stolice, pa smo nastavili da uživamo u pogledu, prirodi i čavrljanju. Ko i ne bi, kada je tamo ovako:-)

Vreme je proticalo i mi smo počeli da razmišljamo gde bismo možda na još neku čašicu vinca i salamu. Pošto je tada bio praznik u Sloveniji i dosta toga nije radilo, a i nama se baš i nije išlo odatle, pitali smo Tomaža da li ima nešto za neobavezno gricnuti, rekao je naravno i…   Doneli su nam dasku sa kobasicom, slaninicom i sirićem. Mogu reći da ništa od toga nije bilo obično – slaninica hrskava, topla, topi se u ustima i hrska istovremeno, salama odlična domaća. Sir mlad, odležao 7 meseci a ima ukus ˝odraslog sira˝. Mene je bilo blam, što posle takvog fenomenalnog ručka mi sad navalili na ˝grickalice˝, al me Tomaž umirio sa tim da to nije ništa neobično, imali su salamu, nama se grickalo i eto ih😌.

Sve u svemu, i ovog puta očarana ovim mestom. Ono kad nađete sve na jednom mestu – ljubaznost, opuštenu atmosferu, predivan ambijent sa fenomenalnom klopom i odličnim chef-om, koji isprati svako jelo iz kuhinje i iskreno obraća pažnju na goste. .

Suma sumarum je da ćemo mi ubrzo opet ovde da svratimo, jer je ovde uživanje i za dušu i za telo😊.

Ps. sada mogu da otkrijem što nisam smela u prošlom postu, da je Tomaž Kavčič postao i počasni konzul Srbije.