U ovaj restoran smo već neko vreme merkali da odemo, pa pošto me je u poslednje vreme jurila njihova reklama na fb-u, sa novim letnjim degustacionim menijem, koji su opisivali kako će srpsku gastronomsku scenu podići na novi nivo i izjednačiti sa svetskim uzorima, iskombinovali smo se da ih posetimo. Kako ni svetski renomirani restorani ne govore tako o sebi, baš nas je interesovalo da vidimo šta to tamo spremaju kada se toliko hvale.
Prostor je dosta prijatan, imaju i bašticu u kojoj je prijatno sedeti, s’tim da kada smo mi bili nisu baš bile još tolike vrućine, pa nije bilo za sedeti napolju. Unutrašnjost prijatno minimalistički sređena, malo tamnijeg štimunga ali ok– jedino što se ispostavilo da su stolovi malo mali.
Usluga prijatna i predusretljiva – fino objašanjavaju jela i daju konstruktivne savete. Došlo je bilo do zabune pri naručivanju vina, ali je konobar stvarno ljubazno i bez oklevanja doneo drugu flašu, što je stvarno ok. Doduše imali smo tu sreću da smo bili sami u restoranu – jer se čekala neka velika grupa gostiju koji su malo kasnili, pa smo mi do kraja naše večere bili jedini gosti u restoranu što je super ispalo.
Iako smo mi došli sa željom da probamo njihov letnji degustacioni meni, to čudo zbog kojeg smo došli, na preporuku konobara ipak nismo uzeli. Iskreno nam je rekao da se još uhodavaju i da nije siguran šta bi nam sve poslužili, pa nam je preporučio da odaberemo nešto iz menija – što smo i prihvatili.
Simpatična stvar, je da koriste modernu tehnologiju za predstavljanje svoje ponude, tablet na kome im je celokupan meni pa možete i fotke jela da pogledate za lakše odlučivanje. Imaju i solidan izbor vina, pa se može naći nešto za svačiji ukus.
Mi smo se posle male pretrage po meniju odlučili za 3 predjela i 2 glava jela, i to više iz mesnatog dela menija, sa akcentom na ona jela kojima su se hvalili da su im najtraženija i da ih imaju od kada postoje.
Pre klope je usledila dobrodošica – bloody mary i kokošiji pate sa gelom od kuba libre. Šot od bloody mary-ja, u stvari pikantan paradajz sa malkice alkohola, dobar je za otvaranje apetita😋, dok je kokošiji pate sa gelom od alkohola tj cuba libre – interesantnog ukusa, jedino što malo gorči baš od tog gela.
Pošto smo naručili 3 predjela, tako da nas dvoje delimo, tj probamo od svakog po pola – zec, gusku i biftek – ispostavilo se da nam je sto mali. Pošto su sva 3 predjela doneli istovremeno, bilo je malo mozganja kako i šta, ali uz malo gurkanja smo uspeli nekako sve da posložimo😊.
Zec je bio odličan. Nije imalo toliko ukus zeca, ali je ukus koji je napravljen bio dobar, možda za nijansu slaniji. Turšija se uklapala sa jelom dok je sladoled od karija i banane isto bio interesantan, ali je po meni bio višak.
Guska – nije bila loša ali je tekstura bila neočekivana, zrnastija, više kao ćufta.
Biftek aromatizovan – je bio sa malo ukusa, i dosta slan – mislim da je previše solnog cveta stavljeno kao dekoracija, pa je to presolilo jelo, dok je biftek bio nekako blend. Tražili smo ako imaju dobrog maslinovog ulja da malo osvežimo jela, dali su nam, ali nije baš neko😒.
Za glavna jela smo uzeli neka dva mesa koja su nam zvučala najinteresantnije (patku i svinju). Patka je bila odlična – kožica hrskava, a meso ukusno i sočno i slagalo se odlično sa pireom od cvekle. Jedino što je porcija bila baš pozamašna – što se mene tiče moglo je jedno parče mesa da bude. Svinjska bajaderica, koja je baš interesantno zvučala i izgledala, nije nas baš oduševila. Kožica je bila hrskava i odlična kako treba, ali je meso bilo malo suvonjavo. Sos kojim je bio preliven deo svinje tj. redukcija od mesa je malo nadoknađivala tu suvoću, ali ne dovoljno. U sklopu jela je bila palačinkica od sipinog mastila koja nije baš nešto pomogla jelu.
Pošto su porcije bile dosta i pozamašne i zasitne, nije bilo mesta za desert, pa se time naša poseta završila.
Celokupni utisak mi je da sam očekivala mnogo više od ovog restorana – ne samo zbog toga što nismo probali degustacioni meni zbog kojeg smo došli – to je možda ispalo i dobro što smo poslušali konobara, već zbog toga što i jela koja smo probali nisu bila baš tako posebna (neke su napravili dobro ali ništa posebno, a kod nekih su ipak omašili). Možda ja ne bih imala ovakav utisak i izvela ovakav zaključak, da sve te reklame kojima su me zasipali nisu baš, baš, baš toliko veličale njihovu kuhinju. U svakom slučaju, posle ovog iskustva, nisam baš radoznala da probam njihov letnji degustacioni meni ni kada ga budu kompletirali.
SUMA SUMARUM
Atmosfera: prijatna, opuštena gradska atmosfera, usluga dobra
Klopa: posebnija kulinarika sa srpskim štimungom, moj utisak da je malo ˝ teža – konkretnija klopa˝
Piće: izbor vina ne prevelik ali solidan
Šta klopati: od onog što smo mi probali – zec za predjelo, patka za glavno jelo. Za degustacioni meni ne znam šta da kažem, ali ja neću ići da ga isprobam
Cene: srednje-više $$$ (u beogradskom nivou)
Moj utisak: eventulano iskombinovati klopu kod njih pa posle klope u noćni provod u Bitef art kafeu
Njihov sajt: enso
Napomena: poželjna rezervacija
