Moram priznati da nisam toliko često išla na Frušku goru, jer svaki put kada bih otišla ja sam se izgubila u njoj😳. Nekako mi je nepregledna, ne znam šta sve i gde ima, al i jeste dosta velika. Skoro sam na netu našla novu mapu Fruške gore (http://fruskac.net/rs/mapa ) pa me je ona, a i gradska vrućina, ohrabrila da krenem ponovo u istraživanje, ovom prilikom sa kumom, a imale smo i navigaciju kao dodatnu pomoć. Moj zaključak posle svega jeste da ne mogu mape toliko da pomognu, iako daju neki orijentir -potrebno je da znate gde idete i šta biste sve videli tamo, pa onda to i tražite, više ili manje uspešno. Putokaza i dalje nema baš puno, ali barem se ovog puta nisam toliko izgubila, mada nisam baš sigurna da li smo izašle sa Fruške gore onim putem kojim smo nameravale, ali smo izašle☺️.
Ovo pišem pogotovo za one koji imaju sličan problem kao ja (a verujem da ih ima), pa ću zarad lakšeg snalaženja opisati turu koji smo mi imale. Svašta smo videle, rashladile se i lep dan provele, a nismo se toliko izgubile, pa može da posluži kao inspiracija kako provesti dan.
PRIPREME
Osmislile smo celodnevni izlet, kojim putem ćemo do Fruške Gore i kuda ćemo se kretati tamo i šta videti. Koristile smo internet, fruškać mapu, plus celu turu zabeležile na papir. Za klopu u toku dana, na netu nismo našle neko interesantno mesto u blizini a da nismo već bile, pa smo dan završile večerom u Novom Slankamenu u Ateljeu vina Šapat.
KAKO JE TURA IZGLEDALA
(istraživale smo ˝desni˝ deo Fruške Gore – od Vrdnika ka Čortanovcima)
- Na Frušku goru smo došle preko Rume (gde smo naletele na izletište Borkovac) i Vrdnika.
- Penjući se na Frušku goru od Vrdnika, prvo na šta smo naišle je tabla za Etno naselje i Vrdničku kulu sa desne strane puta. Do Vrdničke kule nismo išle, jer treba kroz šumu, pešaka uzbrdo da se ide, nekih 1km uspona – tako nam je barem rekao neki par na koji smo naišle i pitale za savet da li se vredi popeti – pa su rekli ˝šetnja kroz šumu do kule, kula kao kula, al je lep vazduh kad izađeš kod kule.˝ To nam je bio signal, da se ipak ne penjemo, već smo nastavile, nekim novoizgrađnim putem koji je vodio do Etno naselja Vrdnička kula. Prijatno smo se iznenadile veličinom, uređenošću i pogledom koji imaju. Nekoliko bungalova, veliki hotel, restoran, igralište za decu. Veliki kompleks koji mi se čini da je skoro napravljen.
Vratile smo se glavni put i na prvom većem raskršću skrenule desno u pravcu Iriškog venca. Tu negde su mape ukazivale da je vidikovac Zmajevac. Parkirale smo odmah posle raskršća i shvatile da je vidikovac u stvari tu, na samom raskršću gde smo se i parkirale. Pogled je lep, vidi se Srem ali i na Vrdnička kula do koje se nismo pele, pa nam je bilo drago što smo je ipak videle, pošto gledano sa ovog vidikovca, ne znam da li uopšte ima pogled na okolinu od same kule.
- Nastavile smo put i naišle na ogromnu raskrsnicu koja nije baš najbolje obeležena, meni je čak delovalo da smo na izlasku sa Fruške gore. Navigacija, kojoj smo ukucale sada već da traži Novi Slankamen ( jer je to bio pravac gde smo išle), je ukazivala da idemo pravo, pa smo ju poslušale, i čini mi se da nas je odvela na željenu stazu. Inače, analizirajući sutradan kuda smo prošle, to je bio Iriški venac 😆. Tu je odmah i Iriški park, ali pošto tada nisam znala gde smo, nismo istraživale, već poslušale navigaciju i išle pravo.
- Put nas je vodio pored planinarskog doma sa leve strane, i odmah posle njega isto na levoj strani je spomenik Sloboda. Trenutno se renovira, ali se može prići.
- Malo zatim, slučajno smo videle na desnoj strani oznaku pored puta u vidu strelice za Crni čot, i stale da vidimo šta je. Strelica je upućivala da je to na levu stranu, a nova tabla na nekom drvetu na levoj strani puta je govorila da je u tom pravcu neki spomenik na oko 3km , sa usponom. Mi smo krenule kroz šumsku stazu da vidimo gde ćemo izaći, i prijatno se iznenadile. Naišle smo na drveni vidikovac, popele se i oduševile pogledom, jer je bio sada na drugu stranu, tj na Novi Sad. Nije bilo nikakve uzbrdice do tamo, i nije bilo 3 km – sad šta je to tačno bilo, ne znam, al znam da je lep pogled.
- Nastavile smo dalje, i sa leve strane je oštećeni TV toranj tj repetitor. Skrenule smo levo do njega, isfotkale, prisetile se starih vremena, i vratile nazad na put.
- Usledio je izlazak sa Fruške Gore. Moram reći da je put u ovom delu dosta loš, rupa do rupe na asfaltu pa zato oprez. Još jednom smo se osvrnule na Frušku goru i nastavile put klope, tj. Ateljea vina Šapat u Novom Slankamenu, gde smo se isto tako uživale u pogledu na Dunav, ali o tome u narednom postu.
Moram da pomenem i podsetim da je boravak i šetnja Fruškogorskim predelima izuzetno prijatna, pogotovo u letnjem periodu. Ta debela hladovina, još više prija kada znaš koju vrućinu izbegavaš jer nisi kod kuće. Ima dosta i pešačkih staza koje vode do nekih izvora, manastira, dosta klupa za piknik uz put, ili malo od puta. Kažu, pri i na Fruškoj gori, ima ukupno 16 veštačkih jezera, od kojih je 13 planski izgrađeno za potrebe navodnjavanja i sprečavanja plavljenja obradivih površina, pa i to vredi obići, samo možda ne baš kada su ovolike vrućine, jer jezera uglavnom nisu u šumi. Sve su svemu oblast u koju je lepo s’vremena na vreme otići, pogotovo u leto. Ukoliko je ne poznaješ dovoljno, dobro je pripremiti se za njen obilazak u vidu crtanja ture obilaska. Mislim da će meni sledeća tura biti na ˝levu˝ stranu😄.
SUMA SUMARUM
Cilj: boravak u prirodi, pogotovo leti za beg od vrućine
Highlight: Pogled na Novi Sad sa Crnog Čot-a (ili šta god je to bilo) i prijatna hladovina šume
Dužina boravka: od 3h za laganu vožnju i kratko zaustavljanje – do celodnevnog boravka
Napomena: poželjno osmišljavanje puta pre polaska
Tip za dodatne sadržaje: ispitati okolna mesta Ruma, izletište Borkovac; za klopu pošto nema veliki izbor dobro ocenjenih restorana na samoj Fruškoj gori opcije mogu biti Vinarija Kovačević, Perkov Salaš blizu Iriga, nešto u Novom Sadu ili Sremskim Karlovcima pošto je tamo veći izbor, ili kao mi kako smo završile Atelje vina Šapat
Ps.ponesite dvogled sa sobom zbog vidikovaca
Comments
Pingback: Atelje vina Šapat – vinarija sa pogledom na Dunav – Lepo je živeti