Gostionica (brunarica) Grič se nalazi na nešto manje od 30 kilometara od Ljubljane, blizu mesta Horjul. Dugo nismo bili kod njih, a kako se već neko vreme o chef-u Luki Košir dosta lepo priča, normalno znate šta je usledilo 😉.
Smešteni su u seocetu Šentjošt, a kako nema baš oznaka koje usmeravaju kako doći do njih, eventualno pitati lokalce za dodatne smernice ili konsultovati čika googla ako se zagubite.
Unutrašnjost kuće je meni simpatična. Donji deo više u domaćem stilu a gornji deo, gde smo ovom prilikom bili smešteni, uređen više kao elegantni planinski dom, sa ogromnim prozorima. Inače imaju i bašticu napolju, koja izgleda ima i pogled, ali mi smo uvek bili u nekom jesenjem maglovitom periodu.
Prvo da počnem sa celokupnim utiskom, klopa odlična, kreativna, a domaća, usluga srdačna, čak smo u razgovoru sa konobarom saznali i dosta novih stvari. Jednostavno celokupno iskustvo stvarno više od očekivanog, a očekivali smo dosta.
U ponudi imaju samo degustacione menije, ali je dobro to što svako može da izabere koji hoće, ne mora ceo sto da uzme isti degustacioni meni. Od ponuđenih kraćih menija interesantnije nam je zvučao mesnatiji meni (gde je patka glavni akter), ali kako smo hteli što više svega da probamo uzeli smo ˝mešano˝ tj. iskombinovali sa još jednim kraćim menijem gde je riba zastupljenija, i mogu reći da me je taj riblji skroz oduševio.
Kako smo videli da kao dodatak imaju i tanjir sa domaćim suhomesnatim proizvodima za degustaciju, morali smo i to da probamo za uvertiru. BioSing salame koje smo već probali u više gostionica kojima je stalo do dobre ponude i mesnine iz Krek domaćinstva, koje još nismo degustirali, i sve je bilo odlično. Pršuta mekana, sočna ukusna, zaseka baš kako treba, salame: goveđe, jelenove, medveđe …
Dobrodošlica, tj pozdrav iz kuhinje isti za sve. Nekoliko različitih zalogaja, svi ukusni a neki baš interesantno ukusni i simpatično prezentovani. Profiterol sa skutom, domaći maslac – kremast i uskusan (nisam baš ljubitelj maslaca al ovaj mi je baš prijao). Čips od mlinaca i bakalar – odlična tekstura i ukus…
Pačija terina sa jabukom, terina izuzetno nežnog i lepog ukusa i teksture.
U ribljem delu, uvertira je bila dimljena pastrmka sa kavijarom i sosom, meni odlična, pogotovo sos.
Crveni kupus sa mladim odležalim kozjim sirom- fenomenalna kombinacija i fenomenalan sir. Kako je i tu u meniju bilo ispisano ko im je dobavljač za neke namirnice, pribeležili smo sebi 😉.
Ravioli punjeni morskim kozicama, pena od bosiljka i sos od rakova, izvorno morskog ukusa, što mi je bilo baš iznenađenje i mnogo mi se svidelo. Konobar nam je objasnio da se iznutrice jastoga skuvaju i procede za sos.
Pačije jaje, sa šumskim pečurkama i belim tartufom – jaje na oko odlično zapečeno, onako kako volim, belance kompaktno, bez gnjecavih delova, čak na nekim delovima i hrskav a žumance tekuće. Ostalima za stolom je malo zasmetalo to što bi prijalo malo više belih tartufa, jer se nisu baš osećali (što uvek zavisi od ˝berbe˝) a sa druge strane meni se svidelo jer su mi šumske gljive više došle do izražaja.
U mesnom meniju file patke uz jagode i bundevu i ulje od bora. Ako bih birala onda je to najmanje interesantno jelo od svih koje smo probali, iako skroz korektno al možda najobičnije od svih.
Zato je glavno jelo drugog menija bilo odlično, orada sa tempurom od morskih algi i topinaburom (vrsta artičoke) i morskim umakom. Riba kompaktna, taman sočna a tempura izuzetno interesantnog ukusa. Konobar nam je rekao da je riba odležala na suvo oko 10-tak dana, nismo znali da se to radi i sa ribom. Verovatno nije tako jednostavno kao što zvuči, ali rezultat je odličan.
Sladoled od kestena sa konjakom uz crumble od red velvet biskvita (keksić sa kakaom i crvenom bojom) i kuglicama grčkog jogurta – lagano i ukusno. Iako se sladoled baš slagao sa biskvitom, za moj ukus je bilo malo više biskvita ali to nije smetalo.
Za kraj su nas častili sa još malo deserta, gde mi je simpatično prezentovan žele bombone od mandarine – izgledao je kao meduza.
Vinsku kartu nismo gledali, jer smo prihvatili sugestiju konobara, koji je proporučio modri pinot koji bi se slagao uz oba menija, i odlično je pogodio. Mogu reći i da sam se baš prijatno iznenadila tim vinom, plus što je i simpatična priča iza toga vina, i što se etikete tiče a i samog naziva. Inače imaju i odlične rakije i likerčiće – viljamovka lagana a ukusna, a borovničke ne tako slatke i izuzetno lepog ukusa. Sve su svemu restoran koji pazi na detalje, trudi se da koristi lokalne sastojke i stvarno ih diže na viši nivo. Za svaku preporuku.
SUMA SUMARUM
Atmosfera: opušteno-domaćinsko-elegantna, uluga profesionalna i ljubazna
Klopa: fine dining, trude se da koriste što više lokalnih sastojaka i to na inovativan način
Vina: nismo gledali vinsku listu, ali pinot noir Frešer se odlično slagao uz sve
Simpa priča oko pinoa: na etiketi je označeno linijama u kom mesecu je vino napravljeno i kada je točeno u flaše. A inače oblast odakle potiče je Ritoznoj, a naziv je dobila zbog oblika brda na kom su vinogradi, dva brežuljka pa kada pada kiša, ona se sliva niz brežuljke kao …(tako nam je barem konobar ispričao 😉)
Šta klopati: imaju nekoliko varijanti degustacionih menija, i što je dobro nije uslovljeno da ceo sto mora isti degustacioni meni (kada smo mi bili to su bili meni 2 i 3)
Cene: srednje ka višim $$$
Moj utisak: izuzetno ukusno i prijatno
Njihov sajt: Grič
Rezervacija: poželjna
Simpa info: 80% voća i povrća koje koriste gaje sami, imaju farmu pataka, i većinu namirnica koje koriste uzimaju od lokalnih domaćinstava
Last but not least: kako sam obožavala Argetinu paštetu Luka košir, sa patkom, vanilom i lešnikom, a ne mogu više nigde da je nađem, pls ako neko zna neka mi javi, plus koristim priliku ukoliko neko iz Argete bude čitao ovo, da ako su je ukinuli molim da se vrati u prodaju 🤗!
