Gostionica Žeja – morski lav u Vipavskoj dolini

Gostilna Žeja Ozeljan

Od kada smo otkrili ovu gostionicu, počeli smo češće da svraćamo, kada se uželimo ribe i morskih đakonija. Riba koju smo klopali je uvek bila sveža i dobra, bilo sirova ili iz rerne, a odlične su bile i razne druge kombinacije sa morskim plodovima i još čim.

Nalaze se u Vipavskoj dolini, na cca 45min vožnje od Ljubljane, pa je lepo organizovati i celodnevni izlet, ukoliko idete tamo. Malo da se voza po lepim predelima, a malo i da se posete dobre vinarije kojih je pregršt u tom delu. Mi smo ovog puta i pre i posle Žeje, krstarili malo po vinarijama. Prvo do Krapeža 🍷a posle do Poljšaka , da zaokružimo Vipavsku turu.

Ovom prilikom gostionica Žeja je bila tek sveže otvorena posle mini zimskog odmora, pa smo se skroz prepustili izboru šefa, znajući da je ˝željan˝ posla 😊. Nismo brojali hodove, al kad sam pogledala fotke ispostavilo se da smo ih imali 11! Tada mi je postalo jasno kako sam uspela toliko da se najedem samo od ribe, a sve je bilo dobro, čak smo i desert smazali 😋. Jedino mi je opet žao, što nije bilo dobrog maslinovog ulja da se malo ˝zalije˝.

Počeli smo sa raznim sirovim varijantama:

  • Sirovi škampi – dobri, sveži, jedino što ih je malo teže očistiti. U nekim restoranima ih serviraju drugačije očišćene, pa doživljaj bude još kompletniji.
  • Riba šargo na tatarski način sa komoračem (fennel)  – odlična.
  • Sirova palamida – sveža, sočna, čvrsta a mekana.
  • Zubatac sa jagodama mi se mnogo svideo i kako je izgledao, i lepo se kombinovao sa jagodom.

 

  • Kao neka vrsta intermeca, i prelazak na tople verzije predjela dobili smo riblju čorbu, sasvim korektnu.
  • Školjke na buzaru – odlične, sva sreća da je buzara bila malo slanija, pa nismo baš puno hleba umakali.

 

Girice – su nešto što po meni obavezno kod njih treba klopati, tako male i ukusne. Nigde nisam grickala slađe girice.

 

  • Jadranska lignja sa grilovanim komoračem – lignja odlična, mekana i ukusna
  • Crni rižoto sa plodovima mora – pirinač al dente,baš kako treba i svi sastojci u njemu njami
  • Brodet sa palentom, još da je bilo dobrog maslinovog ulja, pa da se poliže tanjir.
  • Tortelini sa tartufima i maslom  – odlični. Nismo kod njih jeli ove ˝zemljane˝ varijante, i mogu reći izuzetno dobro i to spremaju.
  • Gof sa kaprama i krompirima – možda smo se već podobrano najeli, pa mi je gof bio malo manje ukusan, ali je bio sočan.

 

Iako se (kao mi), naklopate ribljih jela, vredi probati i njihove deserte, jer su lagani i ukusni. Ovog puta, sorbet od limuna, da napravi mesta za pitu sa jabukama, dobru, domaću, plus još nekoliko zalogaja raznih sladolednih varijanti – panacotta sa malinama, zabajone (Žejina verzija italijanskog deserta). Jaja se nisu toliko osećala, ali je bilo lepo konkretno kremasto, čokoladni mus sladoled, odličan…

Jednostavno rečeno, prava izvorna i domaća morska klopa u Vipavskoj dolini, gde se vredi i zasladiti 😉 tj. doći gladan i probati što više svega što nude.

 

SUMA SUMARUM

Ambijent:  domaćinski, zimi može biti malo prohladno, leti lepa baštica

Atmosfera: prijatna i opuštena

Klopa: dobra morska priča (sirova ali obrađene morske đakonije). Pričaju i da imaju interesantne mesne đakonije, al mi se još nismo zasitili morskih stvari

Cene: srednje ka višim $$$ za morsku varijantu

Vina: domaća malvazija se sipa u neograničenim količinama. Druga vina obično i ne nude, mada nema ni potrebe jer malvazija paše uz sve što se klopa

Moja preporuka: što više morskih đakonija probati, i obavezno girice

Njihov sajt: nemaju a nisam ih našla ni na društvenim mrežama

Tip sa čim upariti: Vipavska dolina, Krapež, Sutor, tj neka od vinarija kojima je Vipavska dolina krcata (detaljnije o gastro-vinskoj ponudi na linku)