Kafana u koju je fora svratiti zbog te priče da je najstarija, pa makar samo popili kaficu iz fildžana😊. Od klope ne treba ništa previše očekivati, ali je solidna domaća.
Inače ova kafana ima i veoma interesantnu priču vezanu za njeno ime, koja se može pročitati na kraju njihovog menija. U skraćenoj varijanti je da je osnovana 1823. godine i neko vreme je nosila naziv Kafana kod Saborne crkve. Tadašnji Mitropolit se nije slagao sa tim da kafana ima takav naziv, pa su gazde odlučile da ga promene ali nisu znale kako da je preimenuju. Nekoliko dana je trajalo većanje, i pošto se nije nalazilo rešenje za novo ime, firmopisac je ispisao ? na tabli, dok se ne smisli ime, a kako se svima svidelo tako je i ostalo i do današnjeg dana.
Izgledom najautentični deo kafane je onaj koji se više koristi u zimskom periodu a to je unutrašnjost, sa starim turskim stolovima i stolicama. Imaju jednu manju baštu na ulici, koja ima pogled na Sabornu crkvu i veliku unutrašnju baštu.
baštice
Usluga prijatna, atmosfera opuštena, čak je u jednom večernjem trenutku bila i živa muzika.
Od klope, nemaju baš puno u ponudi, već standardne, najviše roštiljske varijante, što je skroz ok. Bolje da to što nude rade kako treba, nego da se rasplinu na previše jela. Ionako je u stvari fora ići tamo baš zbog tog momenta najstarije kafane. Mi smo uzeli mešano predjelo – gde je zlatarski sir bio odličan, kajmak korektan, uz dodatno projice, pečene paprike, ajvar i pršutu (ono standarno srpsko predjelo).
Za glavno jelo nam je najbolje rešenje bilo mešano meso, koje je isto bilo skroz korektno.
Malo je zasmetalo to što nam je to glavno doneto odmah čim smo završili sa predjelom. Nismo imali vremena ni da malo popričamo u pauzi između jela, ali ok, barem je roštilj bio topao, a pomfrit koji je je bio serviran uz to baš me prijatno iznenadio.
Ne znam da li su im rakije domaće, mi smo se odlučili za dunju, i bila je dobra ali dosta aromatična pa pretspotavljam da nije baš od nekog ˝pravog ljubitelja˝. Od vina nemaju prevelik izbor, ali imaju u ponudi neka dobra vina od domaćih vinarija tako da smo odabrali Aurelijus Kovačević i bilo je odlično.
Sve u svemu restoranče, u koje je lepo odvesti goste iz inostranstva (kao manje razvikana i skromnija varijanta “Skadarlije”). Mogu onda i da kažu da su bili u najstarijoj kafani u Beogradu (negde sam nalazila info da je najstarija i u Srbiji) 😯.
Napomena: držite na oku svoje tašne, pogotovo ako sedite u spoljnoj bašti. Ja sam dosta dugo godina izbegavala da dođem ponovo, zbog toga što su mi tamo ukrali celu tašnu dok smo klopali u bašti. Moja greška što je tada nisam bolje pazila, već sam je držala okačenu na stolicu. Ovom prilikom, pošto su nam dolazili veoma dragi prijatelji, i hteli da im napravimo poseban ugođajJ sam to prevazišla, stim da sam ovom prilikom dobro pazila na tašnu (okačila je na sto onim držačem za tašne) i da ništa se nije desilo.
SUMA SUMARUM
Atmosfera: prijatna, opuštena domaća atmosfera, usluga dobra – jedno što brzo smenjuju jela.
Opez sa tašnama ako sedite u spoljnoj baštici
Klopa: domaća korektna
Piće: rakije aromatične, ne previlik ali korektan izbor vina
Šta klopati: mešano meso siguran izbor, zlatarski sir odličan
Cene: srednje $$
Moj utisak: fora najstarije kafane, pa simpatično sa gostima iz inostranstva otići (pored Skadarlije kao opcija)
Njihov sajt: nemaju sajt
Napomena: poželjna rezervacija
