Nalaze se na seoskom domaćinstvu, na oko 30-tak km od Slovenije u mestu Ruda u oblasti Friuli Venezia Giulia. Nama ih je preporučio gospodin Dušan iz restorana Danilo, pa kako ih je dosta nahvalio gledali smo da ih što pre posetimo☺️. Tako da smo mi ubrzo sa našim kumom isplanirali celodnevni izlet koji se završavao večerinkom kod njih:-).
Restoran se nalazi u kući, i uređen je više u kućnom nego u restoranskom stilu. Veoma prijatan osećaj čim se stupi unutra – kao da ste kod nekog kući došli. Imaju i prostrano dvorište, gde je rekla bih leti prava milina sedeti. Mi pošto smo bili u zimskom periodu, veoma je prijao pogled na dve velike fotelje ispred kamina (kao da ste u nekom planinskom domu), i mala dining prostorija sa 4 stola – prijatno uređena.
Gostoprimstvo kod njih je izuzetno. Gospodin Guido (vlasnik) je gotovo čim smo ušli i raskomotili se došao da nas pozdravi i tokom cele večeri brinuo a i družio se sa nama. Imali smo osećaj kao da su samo nas čekali da dođemo (doduše jeste da smo i mi pričljivi i uvek raspoloženi za druženje), ali je bio neverovatan osećaj, koji me i sada dok pišem ovaj post drži.
Klopa odlična – svako jelo je bilo sačinjeno od malo sastojaka spremljenih sa pravim umećem. Šta da kažem kada su mi highlight večeri, što se klope tiče, bila jela koja ne sadrže meso – jelo od luka i parmezana i rižoto. Stvarno znaju namirnicama da pojačaju ukus i izvuku iz njih najbolje.
Pošto smo prvi put kod njih odlučili smo se za mesni degustacioni meni (imali su i drugu opciju degustacionog mesno-morskog menija) ali ovaj nam je zvučao interesantnije pogotovo i što je bila zima. Cene su 75 i 85 eur za degustacioni (oko 7-8 hodova), i oko 20 po obroku – za restoran sa Michelin zvezdicom korektne cene.
Vinska karta – baš pozamašna. Mi smo se dvoumili između 2 vina – pa nam je Guido savetovao koje se od ta dva bolje slaže sa onim što ćemo klopati, i bogme ne samo da se slagalo, nego je bilo iznenađujuće odlično a ne baš toliko skupo. Vino koje treba imati kod kuće za posebne prilike (moraćemo tog vinara lično da potražimo jer je blizu Gorice😉). Fotkala sam da bih ga zapamtila a i da šerujem sa vama.
Dinamika iznošenja jela je bila skroz ok, nit se dugo čekalo nit su brzali već taman kad treba (valjda kao kad si kod kuće).
Dobrodošlica – 3 različita štapića od raznog povrća (cvekle, šargarepe i od algi) simpatičnog i intenzivnog ukusa. Prvi hod se sastojao od 4 zalogaja – kuglica od putera i tikvica koja eksplodira u ustima – u pozitivnim smislu; pržena kuglica sa slaninom i sočivom; parmezan kockica sa bosiljkom i paradajzom (mini zalogaj intenzivnog ukusa kao pesto od bosiljka i parmezana) i gaspačo sa čilijem.
Potom je usledio taj odličan luk – karamelizovan luk sa fondijem od parmezana i sušenim malinama. Fasciniralo me je kako tako jednostavni sastojci a tako ukusna kombinacija – parmezan je baš nadopunjavao luk i davao mu dodatnog šmeka a luk je pri tom ostao veran sebi. Faraona (morka, biserka, morska ptica – morala sam da pogledam posle u rečniku šta mu dođe faraona) sa krompir pireom sa maslinovim uljem i povrćem na pari. Meso ukusno, topilo se u ustima, dok je povrće bilo hrskavo a skuvano i zadržalo osonovni ukus.
Usledilo je još jedno baš, baš oduševljenje – rižoto sa puterom i tamarindom (kako je Guido opisao ˝not spicy but sweet˝). Odličan – kremast, ukusan i konkretan – prava umetnost napraviti tako konkretan rižoto bez mesa. Taljatele sa pečurkama, kremom i peršunom u kockicama – možda malo običnije od ostalih jela, al i dalje sa malo sastojaka i sa neobičnošću time što je peršun bio u kockicama. Kolenica u reduciranom sosu od mesa, karfiol i crni čaj. Taj završetak je možda malo bio lošiji od drugih, jer tekstura mesa je bila malo čudna – zrnasta, ali se sve u svemu sve lepo uklapalo.
Usledilo je i par deserata – kolač sa cimetom, tanjir sa nekoliko različitih kolačića i neke kuglice od testa prelivene sosom (nešto kao naši uštipci samo laganiji).
Kada smo završili sa klopom, došao je ponovo Guido da nas pita da li hoćemo još nešto i doneo poklon za damu, tj mene😉, knjigu recepata najboljih rižota sveta, u kojoj je i njihov rižoto. Pošto je video da smo se svi oduševili i počeli odmah da ga propitkujemo, doneo je još jednu knjigu za našeg kuma i poslednje pakovanje reserve pirinča koje je imao (pirinač koga nema u slobodnoj prodaji). Veoma lep gest, baš nas je iznenadio.
Inače neke dodatne stvari – informacije, koje smo saznali u ćaskanju sa Guidom a čini mi se interesantno da podelim sa vama:
- Michelin zvezdicu su dobili, gotovo čim su se otvorili, goinu dana posle otvaranja, pre oko 16 godina, i još uvek je drže.
- Guido kaže da godišnje promene 50 – 60 recepata, i nikad se ne ponavaljaju (s’tim da mi to baš puno zvuči, jer to dođe oko 5 recepata mesečno, pa uzimam sa rezervom u smislu da italijanima ne ide engleski – iako je Guido dobro baratao).
Sve u svemu veoma ukusno i neverovatno gostoljubivo veče. Mi ćemo još svraćati ovde, pogotovo kada je malo toplije da se može sedeti i napolju, a pri tom ukombinovati i vinara iz Gorice😜.
SUMA SUMARUM
Ambijent: veliko dvorište, kuća/restoran skroz prijatno uređeno
Atmosfera: opuštena – kao da si u kući kod nekog dobrog prijatelja
Klopa: posebna kulinarika – umeće pravljenja jela sa malo sastojaka
Cene: više ali vredi $$$$ (degustacioni meni oko 75 (mesni) i 85 eur (mesno-riblji), ali ipak imaju Michelin *)
Njihov sajt: nemaju sajt već samo fb stranicu fb osteria altran
Rezervacija: obavezna
Highlight: dobrodošlica -kao da su samo nas čekali; klopa – rižoto i dinstani luk
Moja preporuka: za prvu posetu degustacioni meni, vino crveno Damijan Prelit
Tip za dodatne sadržaje: Udine & Palmanova outlet (mi smo taj dan inače tako iskombinovali 2 sata sightseeing, 3 sata shoppinga i 4 sata kod Guida tj Altran; Cividale dei Friuli, taj vinar Damijan (Goricia)
