Ovi delovi Slovenije se graniče sa Hrvatskom, Mađarskom i Austrijom, i o njima se kod nas ne priča toliko. Odlična domaća klopa, sa dosta lokalnih specijaliteta, lepa priroda, izuzetno gostoljubiva i domaćinska atmosfera i mnogo čudan dijalekat slovenačkog jezika, je ono što je meni nekako zaokružilo utisak o ovom delu.
Kasno proleće i rana jesen mislim da su najbolje za istraživanje ovih oblasti. Mi smo bili u kasniju jesen, pa nas vreme nije baš toliko poslužilo. Kiša i izmaglica su poremetili plan istraživanja, s’tim da u ovom slučaju ni to ne može da pokvari užitak, jer je prepuno vinarija i mesta sa dobrom domaćom klopom. Jedini problem je što se kući vratite sa par kilograma više😜.
Ti delovi Slovenije su krcati i termama, pa ako idete u neku od njih preporučujem da između kupanja malo i istražujte ove oblasti.
Mi smo za prenoćište odabrali apartmane u Banovcima, jer su strateški bili dobro locirani za istraživanje. Kao back up, ako bude loše vreme, imali smo i banju u tom mestu, mada iako vreme nije bilo baš najbolje a mi poneli i kupaće, verujte nismo stigli da odemo do banje🙃.
Prlekija
Prlekija, obuhvata deo Štajerske i deo Podravlja, tj nalazi se ˝ispod˝ južno od Mure a ˝iznad˝ Drave, i graniči sa Hrvatskom. Ima od svega po malo: i reke, i jezerca, ravnice ali i brdašaca. Pored dobre klope, poznata je i po vinima, a veća koncentracija vinograda je oko Jeruzalema i Ormoža, brdovitog predela prepunog domaćinstvima koje nude vino, i klopu za uz vino.
Lepo je vozikati se kroz taj vinski put Jeruzalem-Ormož, i svako malo stati i uživati u pogledu. Bajkovita priroda, brdašca sa kućicama na vrhu, terasasti vinogradi, klopotci na svakom koraku (klopotec je drvena skalamerija koja zvukom tera ptice iz vinograda )… Mene je posebno interesovalo da detaljnije vidim oblast baš oko mesta Jeruzalem, ali na žalost zbog sumraka, kiše i magle samo sam mogla da osetim nagoveštaj lepe prirode, i gotovo umetnički sređenih vinograda. Iako je bio tmuran dan, slike čak i nisu tako loše ispale, pa možete onda i zamisliti kako je dobro kada je sunčan dan.
Za Prlekiju preporučujem obilazak baš tog dela, vinski put Jeruzalem – Ormož jer je bajkovit, a posebna čar je što je svako malo naletite na neko domaćinstvo gde se možete okrepiti, tako da ću ja nabrajati redosledom kako smo mi obilazili.
Verus vinarija – kratka degustacija uz simpatičnu priču o njihovom nastajanju i pristupu radu, kao i pazarenje njihovih vina koja su skroz korektna. Doduše kad smo mi bili su bili u fazi selidbe iz prostorija bivše fabrike peciva, a nisam pitala gde će se preseliti :-(.
Turistična kmetija Puklavec simpatično domaćinstvo, smešteno na uzvisini sa lepim pogledom. Domaćinski sređeno sa raznoraznim interesantnim drvenim skulpturama svuda. Malko grickanja njihovih domaćih delikatesa tj.˝dobrota˝: tunke i zaseke uz neizostavan domaći šipon 😊 (više o lokalnim specijalitetima će biti kasnije u tekstu)
Mesto Svetinje – malkice se prošetati i uživati u pogledu koji se pruža iz tog mestašca
Taverna Kupljen – gostionica sa odličnim pogledom, poznata i dobroj po klopi. Normalno imaju i svoja vina. Mi smo tamo stali na kaficu, a u stvari poklopali Prlekijsku gibanicu i pogaču sa čvarcima, uz normalno Šipon😉
Malek vinarija – gotovo odmah to Kupljena, isto na vrhu brdašca, za degustaciju vinca
Jeruzalem – tu nas je već uhvatio sumrak i jača kiša, pa je sve nekako mistično izgledalo. Simpa-spooki dvorac hotelčić, i prodavnica gde se mogu i degustirati lokalna vinca ali i pazariti, kako vince, tako lokalni suveniri
Tramšek – da zaokružimo celu gastronomsku priču Prlekije, večerali smo u gostionici Tramšek, koja je jedna od gostionica o kojoj se češće dobro priča. Odlična domaća klopa u elegantnijem izdanju i opet izuzetna gostoljubivost. Detaljnije o njima na linku.
Nevezano sa klopom, u Prlekiji vredi videti i Babičev mlin na Muri kod Veržeja. Ta oblast je poznata po vodenim mlinovima, pa je simpatično videti taj jedini koji je ostao da radi. Mi smo tamo i pazarili malo kukuruznog brašna.
Prekmurje
Prekmurje – deo Slovenije iznad Mure, koji se većim delom graniči sa Mađarskom i to je taj deo gde ljudi mnogo čudno pričaju slovenački😀. Geografski je podeljen na 3 dela – Goričko brdovitiji deo severno od Murske Sobote, Ravensko– ravniji deo uz Muru, i Dolinsko – nizija u zapadnijem delu oko Lendave, mada i tu ima brdašaca u jednom delu. Simpatičan mi je ovaj podatak, tj ovi nazivi, jer su baš logično i nastali (deluje mi i po tim nazivima da vole jednostavno da rešavaju stvari).
I ovaj deo je poznat po dobroj klopi, domaćinskom odnosu i lepoj prirodi, pogotovo u Goričko delu. Zanimljivost je i da ima jedno mesto u tom delu, kome je Austrija na jugu, zbog toga kako ide granica.
Mislim da je Vulkanija dobro rešenje za one koji su sa decom (nekoliko dece, koja su bila sa nama, su već 3x bili u Vulkaniji, očigledno nikad dosta). To je avanturistički park, gde se doživi vulkan koji je bio aktivan pre 3 miliona godina na teritoriji današnje Slovenije. Obilazak traje sat vremena.
Nedaleko od njega je zamak tj. Grad koji se nalazi u mestu Grad i najveći je slovenački zamak. Nije baš u najboljem stanju ali je simpatično videti kad ste već tu.
Inače po Goričkom je kao i sa Prlekijom, veoma je lepo vozikati se, jer je brdoviti predeo sa lepim pogledima, a opet i krcat gostionicama i vinarijama. Iz tog dela potiče i Kodila, veoma poznat i priznat proizvođač mesa i mesnih prerađevina pa im je tu i ˝centrala˝ koju smo morali da obiđemo kada smo već tu. Doduše nismo znali da su od skoro otvorili i restoran, pa ih nismo ovom prilikom isprobali, ali pri sledećoj poseti ovom delu, obavezno.
Ovde ću isto onim redom kako smo ih ˝obilazili˝ i koje preporučujem za posetu:
Kodila – za šoping mesnih đakonija. Njihovo odležalo meso je odlično ali bogme i sve druge đakonije. Mnogo im je slatko uređena radnja, koja ima i deo da poklopaš to što si kupio, ali od skoro i taj restoranski deo koji ćemo nekom sledećom prilikom da probamo. Naš ulov tada kod njih su bile krvavice, čvarci u masti i tunka.
Zeleni gaj – gostionica u sred šume na mini raskrsnici, rado je posećuju lokalci, tako da mora da se proba. Odlična domaća lokalna klopa. Tu sam po prvi put u životu jela svinjsku krv i mogu reći da je baš, baš bila ukusna (nisam mogla da verujem da to može biti ukusno). Detaljnije o njima na linku, da ne bih ovde gnjavila sa previše informacija, ali ako ste tamo u tom delu topla preporuka.
Marof – velika vinarija, izuzetno eleganto uređena. Degustacija par njihovih vina, s’tim da smo od njih otišli praznih ruku, jer su više po našem ukusu vina iz Vipavske doline i Brda.
Rajh – restoran koji je već više godina na odličnom glasu, obavezno posetiti. Domaća kuhinja spremljena sa velikim umećem i elegancijom, znaju da koriste sastojke a i da ugoste goste. Više o njima kasnije.
Deo oko Lendave po meni ima malo manje atrakcija od Prlekije i Goričkog ali je od skoro tamo postavljen vidikovac Vinarium, najveći toranj u Sloveniji. Ne znam zbog čega takvo ime, ali mi je sam toranj interesantne konstrukcije, plus što me je interesovalo da vidim krajolik, pogotovo što se ima pogled na 4 zemlje: Sloveniju, Mađarsku, Austriju i Hrvatsku. Kako je vreme svih dana bilo baš loše, tog dana kada smo stigli do tornja, magla se spustila čak na njegov vrh, tako da to moram da ostavim za sledeći put. Inače izgleda da se dosta daleko vidi sa tog tornja kada je vedro, tako da ako idete u taj deo, toplo preporučujem… U mestu Lendava deluje da je simpatično obići i zamak Lendava (mi nismo imali vremena, ali ono što sam iz kola videla je delovalo interesantno).
INTERESTING FACTS – neke karakteristične stvari za ovo podneblje što sam otkrila
- Šipon vino (pre x godina se isključivo pilo kao špricer, inače sorta vezana za ovo podneblje). Sada je to vino podignuto na viši nivo i dosta se i izvozi
- Iako jedna do druge Prlekija i Prekmurje imaju 2 različite gibanice☺️. To nisu gibanice onako kako ih mi poznajemo u smislu slanih, već su slatke gibanice
®Prekmurska gibanica = slatka gibanica sa sirom, makom, jabukom, grožđicama, orahom….
®Prleška gibanica = slatka gibanica samo sa sirom
Preporučujem da obe probate
- Tünka – meso / šunka, koje se u stara vremena preko zime čuvalo u masti da se ne pokvari, pa se onda ta mast isto služi odvojeno ili zajedno uz tunku. Tu tradiciju su nastavili pa je stvarno must probati ove stvari kada ste tamo
- Čvarci i mast se ovde i prave i konzumiraju u velikoj količini
- Svinjska krv se koristi ne samo za krvavice, već i za još neke druge stvari i to bogme baš ukusne
- Bundevino ulje – veliki broj i proizvođača a i velika konzumacija – obavezno probati
- Klopotec – drvena konstrukcija koja se postavlja na vinograde da tera ptice. Ima ih puno, plus što je u Prlekiji najveći klopotec na svetu, upisan i u Ginisovu knjigu rekorda, koji se nalazi mestu Hermanci
- i za kraj – opšti utisak – izuzetan domaćinski odnos prema svemu
Ukoliko nećete namenski ići u ovaj deo, ali idete u neku od termi u ovom delu Slovenije, topla preporuka da istražite malo prirodu (pogotovo Jeruzalem i Goričko) ali i da osetite njihovo gostoprimstvo i ukusnu domaću klopu.
SUMA SUMARUM
Svrha: vikend getaway (od proleća do jeseni), na cca 6 sati od Beograda, 1,5h od Ljubljane
Highlights izleta: uživanje u prirodi i dobroj klopi, pogotovo Prlekija i Goričko
Klopa: veliki izbor dobre domaće klope (kmetije i restorani)
Vina: veliki izbor vinarija u domaćinstvima i vinarijama (malo skuplje varijante nego u Vipavskoj dolini i Brdima)
Cene: veliki izbor pa i veliki dijapazon (od nižih ka srednje-višim)
Smeštaj: ili neka od termi kojih je izuzetno puno o ovom delu, ili preko booking.coma aparatmani ili sobe – veliki je izbor smeštaja baš zbog banja
Procena dužine boravka: 3 dana (produženi vikend)
Kada ići:
- za uživanje u prirodi (najbolje od kasnog proleća do rane jeseni)
- velike fešte prave za Martinovo (11 novembar) kada je proslava mladog vina pa je tih dana oko 11 novembra pregršt dešavanja
Tip za dodatni sadržaj ako ste na više dana: Ptuj je dosta blizu, a velik je i lep grad ( centar Ptuja i ptujski zamak obavezno), Maribor
