Varijanta fine dining restorana koji se nalazi na Studentskom trgu u Beogradu, u sklopu hotela Square Nine. Bili smo već tamo, malo pošto su se otvorili, a kako nam je ostao u lepom sećanju, odlučili smo da se častimo povodom obeležavanja rođendana.
Restoran je smešten pored lobija hotela, ali je stolićima i dekoracijom ipak malo izdvojen pa pruža neku vrstu intime. Degustacioni meni im je dosta skup a i mi smo bili limitirani sa vremenom pa smo se odlučili da ne idemo sa tim već da iskombinujemo par jela, koja nam zamirišu iz jelovnika.
Za predjela smo hteli da probamo 3 jela iz menija, ali je konobar kod guščje džigerice, napomenuo da je šef skrenuo pažnju da nije zadovoljan kako je ispalo, pa ako baš gost ne insistira bolje je za taj dan da se ne poslužuje. Mi smo poslušali tu sugestiju, tako da smo uzeli 2 predjela i 2 glavna jela i krenuli.
Kada smo došli do vina, konobar je počeo da nabraja šta ima u ponudi na čašu, pa smo izabrali Kardaš Limited. Bilo bi nam ipak draže da je doneo vinsku kartu da vidimo kakav je uopšte izbor i da porazmislimo, ali ok, sestre Aleksić znaju svoj posao.
Prvo predjelo – poširano jaje sa iberika pršutom i pireom od paškanata je bilo simpatično. Jaje savršeno poširano, a meni se dodatno i paškanat svideo u toj kombinaciji. Drugo predjelo je bio tartar biftek sa prepeličjim jajetom i briošem. Tartar korektan, a brioš je bio malo suvkast, pa je puter koji je serviran uz to dobro došao. Simpatično je bilo to što nam je konobar, kada je donosio to jelo, skrenuo pažnju da je brioš pravljen sa puuuuno putera, ali da je zbog Srba koji vole puter da mažu na sve, dodatno serviran uz jelo iako ne treba. Verovatno nije probao taj brioš, pa je ovo bila njegova slobodna interpretacija, jer je suvljem briošu bilo potrebno još putera.
Za glavno jelo samo uzeli jednu riblje-mesnu kombinaciju koja nam je delovala zanimljivom i koja se ne sreće često- grdobina obložena parma pršutom uz kanelon sa oxtailom (junećim repom) i pire od graška, i jednu skroz mesnu varijantu ramstek odležan 28 dana. Kada nam je posluživao klopu, konobar je dodatno doneo i holandeze sos i pire krompir, i veoma samouvereno objasnio da holandez ide uz meso a pire uz ribu (zanemario je činjenicu da se holandez služi uz ribu a ne uz meso, i da im čak tako piše i u njihovom meniju)- verovatno opet njegova slobodna(pogrešna) interpretacija.
Riba je bila simpatična, kompaktna ali malo suvlja (očekivala bih da pršuta doprinese sočnosti ali to nije bio slučaj), tako da je holandez sos dobro išao uz to, dok mi se kanelon baš svideo. Jedino što su riba i kanelon nekako odvojene priče, pa preporučujem da se zasebno klopaju. Ramstek koji je bio poslužen uz grilovano povrće, je bio korektan, fin komad mesa, ali se nije stekao baš utisak da je odležan 28 dana (malo je bio tvrđi i na nekim delovima žilaviji).
Za desert smo odabrali specijalitet iz posebne čokoladne ponude koju su tada imali – crni čaj, tj. kolač sa crnim čajem, limunom, hrskavim mrvicama od lešnika i mlečnom čokoladom. Lepa i neobična prezentacija. Bilo je malo komplikovano započeti sa klopanjem – zidine ˝tornja˝ su bile dosta čvrste pa nam je nedostajao nož, ali kada smo ga posle nekoliko jačih ˝udaraca˝ uz pomoć kašike i viljuške otvorili bio je sasvim prijatan, kremast i ne previše sladak. Limun je svemu dodao čar, jedino nisam našla hrskave mrvice lešnika🙃.
Sve u svemu klopa je bila lepo prezentovana, ukusom ne toliko posebna, ali ok. Međutim, dosta nekih drugih stvari nam je zasmetalo u boravku kod njih, koje su nam pokvarile celokupan doživljaj. Te stvari zaslužuju da ih posebno spomenem – jer za vrhunski restoran, kakvim se smatraju, to nisu malenkosti.
- Kao prvo menjali smo stolove u toku večere, jer smo za našim ostali bez svetla zbog tzv. noćnog štimunga. Kada smo došli smestili su nas za pušački sto (nismo specificirali pri rezervaciji pa su pretpostavili da smo pušači), što je meni i odgovaralo, ali čekalo nas je iznenađenje. Kada su nam izneli prvo jelo, pre nego što smo počeli da klopamo, ugasili su svetla iznad našeg stola. Kada smo pitali da li mogu da nam upale, jer bismo voleli da vidimo bolje to što jedemo, rekli su da na žalost ne mogu, jer je to politika kuće, da se pravi noćni ambijent i to izgleda baš u tom centralnom delu sale, dok su levi i desni deo ostali osvetljeni. Ponudili su da nam donesu još lampi za sto, a pošto je bilo dosta slobodnih stolova, zamolili smo da nas premeste negde gde ima svetla. Nisu pravili problem, ali su napomenuli da u tom delu ne smem da pušim, što mi je bilo ok, jer mi je primarnije da uživam u klopi. Meni ne smeta taj nepušački kodeks u restoranima, ali mi je zasmetalo što prave diskriminaciju. Dva stola od nas, u nepušačkom delu, nekima je bilo dozvoljeno da puše ne cigarete već cigare (tompus!). Toliko o pravilima. Da ne kažem da su mogli odmah na početku da nam skrenu pažnju da će u tom delu biti isključeno svetlo, a da mi odlučimo onda gde ćemo.
- Kao drugo – konobar jeste bio uslužan, prijatan ali je i dosta ˝pametovao˝ (nekako mi se to čini kao najbolji opis). Samouvereno je objašnjavao jela, ponekad i pogrešno, a na trenutke se prema nama ophodio pokroviteljski kao da misli da još nikada nismo bili u nekom boljem restoranu.
- Kao treće – glupost ali i bezobrazluk. Kada se uđe u lobi hotela- odmah vas dočeka tabla sa dress codom – obavezno ostavljanje garderobe. Ostavili smo garderobu i dobili karticu sa brojem, gde kažu da garderobu ostavljate na sopstveni rizik, a oni ne odgovaraju za eventualne krađe ili oštećenja.
- Kao četvrto – kada sam došla kući i pogledala račun, saznala sam da je čaša vina 900 dinara, al onda dodatno shvatila i da su naplatili 3 čaše vina iako smo popili samo 2. U restoranu su bila zauzeta svega 4 stola, pa ne znam da li ne mogu da isprate porudžbine ili je to bila “lekcija” zato što smo menjali sto.
Sve te nazovi ˝sitnice˝ prave bitnu razliku kod ovakvih restorana, i što se tiče nas, pali su na ispitu.
SUMA SUMARUM
Ambijent: enterijer prijatan, ali svetla koja gase u neko doba, prave problem
Atmosfera: formalno opuštena, konobar ˝sveznalica˝
Klopa: finija kulinarika ali ne toliko posebna
Šta klopati: odabrati par jela sa menija (degustacioni je dosta skup ) poširano jaje od onog što smo jeli je bilo najsimpatičnije.
Vina: na žalost ne znam kakav izbor vina imaju, jer nismo dobili vinsku kartu.
Cene: visoke $$$$ – degustacioni meni papreno skup u poređenju sa vrhunskim restoranima u inostranstvu.
Moj utisak: ok klopa, al ne toliko posebna za sve što dobijate u paketu
Napomena: poželjna rezervacija
Njihov sajt: squarenine.rs
Veoma bitne napomene: 1) ne sedajte u centralni deo sale za večeru, jer ćete ostati bez svetla; 2) tražite obavezno vinsku kartu što zbog izbora, što zbog cena vina 3) proverite račun na kraju da vam možda ne naplate nešto što niste jeli ili pili 4) ne znam šta da kažem za garderobu (morate da je ostavite jer su takva pravila, ali oni ne odgovaraju za istu)
