Predivna priroda, klopa i vino na oko 100km zapadno od Ljubljane i jedno cca 6 sati od Beograda. Graniči se i nadopunjuje italijanskim delom brda koji je se italijanskoj interpretaciji zove Collio. Idealno mesto za produženi vikend pogotovo u proleće kada se priroda probudila i može napolju da se uživa u prirodi i gastronomiji uz neizostavno vino.
Kod nas se ne priča toliko o tom delu, pa kad sam prvi put išla tamo nisam ni znala šta da očekujem a ono, nisam mogla da verujem koliko je lepo, tako slično Toskani a mnogo bliže i lakše doći pogotovo iz Srbije. Po cenama smeštaja i klope ne zaostaju toliko za Toskanom, jedina razlika je što u odnosu na Toskanu nema toliko kulturno – istorijskih spomenika, ali zbog blizine, lepote, pitomosti predela i gostoljubivosti meštana i dobrog vina, vredi istražiti ovu oblast, pogotovo što ne zahteva previše vremena za stići do tamo.
Brdoviti predeo prepun vinograda, čempresa, maslina, po neke palme, trešanja, ptičica koje po ceo dan i noć cvrkuću. Ovaj deo je najpoznatiji i najjači po vinima u Sloveniji tako da ako ste ljubitelj vina ili želite da ga upoznate ovo je meka za to.
Ovde je radno vreme i zbog blizine Italije, prilagođeno tome, tako da ja ručak od 12 – do 15h a večera od 19, 20h kako ko počinje. Za posete vinarijama kojih je ovde u izobilju, obavezna najava-rezervacija – što u stvari važi i za klopu.
Dodatni bonus jeste što se lako možeš zagubiti po lokalnim putevima pa si čas u Sloveniji, čas u Italiji (veoma simpatičan osećaj), samo po natpisima putokaza možeš da provališ gde si pa je savet – pored navigacije, dobro je imati sa sobom i kartu jer se lakše orijentiše, pošto i lokalci nisu baš vični objašnjavanju jer im se podrazumeva da znaš svako drvo🙂. Dobra stvar je i što na internetu ima dosta informacija o Brdima, saveta za biciklističke, pešačke ture, vinske ture, spisak restorana-vinarija, ali pošto toliko toga ima tamo teško je odlučiti se gde ići –pa ću ja kasnije pomenuti par kojih sam probala.
U svakom slučaju oblast koju treba obići kolima, motorom ili biciklom kako kome odgovara – uživati u krajolicima i svako malo svratiti negde na klopu ili piće, uz rezervaciju.
Ja ću ovde pobrojati šta je to šta možete videti i doživeti u Brdima da bi bilo preglednije a potom kratko rečima i slikom predstaviti mesta i lokalitete koje smo obišli, stim da je kod nas u poseti Brdima uvek akcenat klopa, vino, priroda – tim redosledom – ali se zapravo sve istovremeno kombinuje.
Pošto je to sve isprepleteno i blizu, ja ni sama neki put nisam sigurna šta je u kom mestu, je ću predočiti gde smo bili, kako smo se proveli i da li ih vredi posetiti, ali da nekako se Brda posmatraju kao celina.
ŠTA SE MOŽE VIDETI U GORIŠKIM BRDIMA
Priroda, priroda i samo priroda koja je svuda oko vas – brdašca, vinogradi, trešnje to je ono što dominira ovim delom. Naveče se mogu čuti samo ptičice što crvkuću, a preko dana u proleće i leto, zelenilo i vinogradi svuda oko vas –kako to izgleda početkom maja možete pogledati na ovim linkovima – dan & noć. Trešnje odavde su odlične, a vina su sastavni deo prirode.
Mesta su mala i veoma blizu jedno drugom pa često barem ja ne znam gde sam, i više ih pamtim po gostionama i vinarijama nego po njihovim karakteristikama. Utisak je takav i zato što u Brdima dominira priroda i vinogradi a mesta su tu po meni sekundarna.
Mesto odakle najbolje početi obilazak Gonjače vidikovac (u stvari spomenik koji je urađen u formi vidikovca). Nalazi se blizu mesta Šmartno, i sa njega se pruža pogled na ceo predeo. Pazite se se samo da se ne zeznete kao ja i obucite jaknu jer gore može dobro da vas produva a nećete želeti da brzo siđete sa vidikovca jednom kad se popnete.
Šmartno – na vrhu brdašceta, na fotografiji iznad to je mesto na desnoj strani, ima status kulturnog spomenika. Dosta su ga restaurirali i skroz je sladak, obavezno prošetati njim. Slatke manufakture, ulice, kuće – podseća po konceptu malo na Motovun ali je dosta uređeniji.
Medana – rodno mesto slovenačkog pesnika Alojsa Gradnika, u kom se krajem avgusta održavaju dani poezije i vina. Tada se organizuju brojne jazz večeri a krajem oktobra se tu skupljaju slikari i kipari iz svih krajeva sveta na Madana Art Festivalu.
Dobrovo (Dobrovo v brdih) – mesto koje se vodi kao središte Brda i vinogradskog okoliša. Centar dešavanja kada se organizuju festivali.
Ima još par ˝većih˝mesta u toj oblasti ali stvarno je sve isprepleteno i blizu a meni mestašca (izuzev Šmartna) nisu toliko interesantna, koliko priroda i dobra klopa i piće, pa neću dalje o tome već o konkretnim stvara.
Ukoliko budete imali vremena, simpatično je da obiđete Krčnik – prirodni most. Potok Kožbanjšček, je napravio prirodan mostić do koga se lako prilazi. Malo je klizavo ali postoje rukohvati pa se može bezbedno približiti potočiću. Vidi se da je prirodni spomenik jer smo gledajući mostić nabasali i na ovo stvorenje, tj daždevnjaka. Stim da nije ga baš lako naći, mi smo dobili objašnjenje od domaćice gde smo odsedali nacrtano na papiru (tipa kod onog drveta skrenite) ali smo se potrudili i vredelo je.
KLOPA/SMEŠTAJ/PIĆE U BRDIMA $$$
Klinec (Medana), nude odličnu domaću klopu. Mi smo bili kada je bilo malo hladnije pa se nije moglo sedeti napolju, ali se nalaze na uzvišici i imaju lep pogled. Nećete verovati u ponudi imaju i srpska vina.
Klinec B&B u Plešivu mesto koje smo odlučili da nam bude baza za ovaj boravak (u stvari je na cca 500m od drugog Klinca u Medani) – i dalje ne znam da li su u srodstvu sa Klinecom iz Medane – ali imaju po meni ubedljivo najbolji pogled. Locirani na brdašcetu sa ogromnom terasom sa koje se proteže pogled čak do italijanske obale, nude b&b, a rade i kao restoran. Izuzetno prijatni domaćini, prijateljski nastrojeni, opušteni , učine da se osećaš kao kod kuće. Imaju i mali bazen u sklopu terase, pa je leti dobrodošao za rashlađivanje, plus što daje šmeka celokupnom zdanju. Relativno su novi a njih smo otkrili tako što smo bili na jednoj proslavi u ovom domaćinstvu pa nam se veoma svideo (čak i sobe imaju pogled). Doručak domaćinski sa stilom – pršuta, sir, hleb, med, džem, voći jogurt, pahuljice i sve to uz dobar espresso. Prvog dana kada smo i došli smo tu i večerali a pre večere nam je šef otkrio i novu vrstu vina ˝oranžno˝ odnosno narandžasto vino, kao četvrta boja vina. Kaže postoji odavno, i baš tih dana je u Izoli bio sajam vina, pa je to aktuelno. Osim što je interesantne narandžaste boje, ukusom se meni i nije baš dopao – ali eto saznalo se nešto novo, znači pored belog, crvenog i rosea sada ima i narandžasto.
Večera- prepustili smo se meniju i odabiru šefa, stim da smo zamolili da dobijamo i različita jela tako da možemo sve da isprobamo i nismo pogrešili, plus što sam dobila i inspiracije kako mogu kući za neka naizgled obična jela da malo unesem egzotike – pri pravljenju krompir pirea dodati malo kurkume za boju ali i ukusJ Ah da, na stolu smo imali i flašu maslinovog ulja, koji nam se baš dopao, tako da smo sledećeg dana otišli u selo do da ga kupimo – Bučinel ulje koje pravi Aleš Bučinel iz Gradna (ulje veoma slično Istarskim uljima, voćnog ukusa) a radi se u selu koje je na kraju puta. Ovo mesto preporučujem prvenstveno zbog njegovog pogleda (stvarno mislim da nema boljeg u Brdima)
Kabaj Morel (Šlovrenc 4 u Dobrovu) – gostiona poznata po dobroj klopi i vinima, prvenstveno Merlot-u, imaju i sobe. Unutrašnjost restorana je slatko uređena, a posebnu draž mu daje ogroman prozor koji ima pogled na brdo i vinovu lozu ispred. Bašta ispred restorana je sa stilom urađena i u duhu toga što su speciajlizovani vina. Stolice i stolovi napravljeni od buradi daju mu autentičan izgled. Mi smo tamo banuli nenajvaljeni u neko doba između ručka i večere, pa nam se domaćica izvinjavala što nema ništa za ručak, ali smo je mi umirili time što smo rekli da smo došli na čašu vina i ako imaju malo pršute, da nam lakše ide vino. Osmehnula se i vratila sa tanjirom pršute, sirića, kapri i slanince (…. slaninica koja uopšte nije bila kao slanina- naprosto se topila u ustima). U miru sa pogledom na vinovu lozu ispred njihove kuće smo sa uživanjem popili po čašu belog i crnog vina , čak nam se i njihova maca pridružila u uživanju uskočivši mi u krilo i podmetnuvši glavu da je češkam.
Iaquin (Vipolže)– domaćinstvo smešteno u dolini, modernog dizajna, sa bazenom i pogledom na vinograde. Prijatno osoblje uvek na usluzi, smešaj je modernijeg tipa u odnosu na većinu domaćinstava u ovom delu. Proizvode, normalo kao i svi, svoja vina i mogu reći da uopše nisu loša.
ZA KLOPU MALO EKSLUZIVNIJU $$$$
La Subida – u italijanskom delu Brda, već dugo nosi tradiciju izuzetno dobrog restorana – inovativnog i dobrog i dugo u posedu 1 Michelin zvezdice. Vredi posetiti i prepustiti se izboru šefa sa degustacionim menijem praćenim vinima. Kao poklon pri odlasku smo dobili njihovo Acceto di vino – veoma lep gest.
L’Argine a Venco – hmmm, kod njih mi je utisak obrnut, tresla se gora rodio se miš (dobar na rečima a tanak na delu). Pročitavši dobru recenziju za njih u konkurenciji sa još nekoliko restorana mi smo se odlučili da njih posetimo, pogotovo što su naime dobili 1 Michelin zvezdicu, idealna prilika da probamo sad kad smo tu. U lepom je ambijentu, modernijeg dizajna minimalstički sređena. Vidi se da se pazilo se na detalje pri uređivanju, ali osnovno zbog čega smo došli hrana je daleko od onoga što bi restoran sa takvim renomeom trebalo da nudi.
Po našem običaju izabrali smo najveći meni, da bismo probali što je moguće više stvari, i čak zbog moje alegrije na grašak, nam je rečeno da će nam se 3 jela razlikovati – što nam je bilo ekstra , taman sam pomislila kako se neki put ta moja alergija može dobro iskoristiti. No to se nije desilo, dobili smo 10 istih hodova, dosta običnih kombinacija, plus što je dosta jela kombinovano sa veoma gorkim travama pa čak neke nisu baš bile ni ukusne. Najukusnije od svega je bio rižoto sa žalfijom. Jedna kombinacija koja je dosta interesantno zvučala a do sada nisam imala prilike da probam, jeste pasta sa jagodama, paradajzom i cvetom belog luka. Kako obožavam jagode , tapšala sam rukama od zainteresovanosti. Prezentacija je bila ok međutim ukus i ne tako – osećale su se jagode ali je celokupan doživljaj bio kao da je stavljen kečap, malo gorči, jedino je luk malo dodao šmeka. Vina – dogovorili smo se da vina prate klopu, i po njihovom je bilo da 1 vino prati 2 jela, a desilo se da smo u jednom trenutku imali po 3- 4 čaše različitih vina, da nismo znali koje vino se preopučujuje uz to jelo. Na kraju kada smo pitali zašto nismo dobili 3 različita hoda kako je rečeno, konobar na dosta lošem engleskom je odmah otrčao u kuhinju i vratio se sa informacijom da je sve bilo prilagođeno meni, pa samo zato imali sve iste hodove i dodatno doneo jedan desert za nas oboje kao pozdrav od šefa. Kada smo završili šef Antonia Klugmann je došla da se pozdravi sa nama i zahvali na poseti, a kada smo odlazili dat nam je meni, kao poklon od šefa, sve sa cenama, gde opet nije napisano koja smo jela imali priliku da probamo pri ovoj poseti. Sve u svemu restoran u koji se nećemo više vraćati i vama isto ne preporučujem.
VINA I VINARIJE
Ovo je područje koje je u Sloveniji najjače sa vinima, i za sve one koji ga vole je ovo meka za njih. Od malih porodičnih vinarija nepoznatih, poznatih, veoma poznatih i velikih. U vinima možete uživati i u restoranima (domaćinstvima) jer u većini slučajeva i oni sami prave ili pak imaju dobru ponudu lokalnih vina, ili se odlučiti da namenski idete na degustacije (stim da neke naplaćuju degustacije a neke ne). Mi nismo toliko posećivali vinarije zarad degustacije kao degustacije, koliko smo ili namenski išli u neko domaćinstvo za koje znamo da pravi dobra vina ili u restoranima birali neka lokalna. Najviše se proizvodi i najprepoznatljivije vino ovog kraja je Rebula i Pinot Grigio ali isto tako se prave i dobra crvena Merlot, Cabernet Suvignon, i bela Chardonnay Suvignon, Malvazije i još što šta a od skora i oranžno vino.
Movia – veoma poznata vinarija, vredi otići na vine tasting pogotovo ukoliko niste već probali njihova vina. Mi smo na žalost banuli nenajavljeno, u sred praznovanja za 1.maj, pa je domaćin sve u papučama izašao iz topline svog doma i ljubazno nam rekao da ne rade ovih dana, i da smo dobrodošli neki drugi put uz najavu, što ćemo sigurno iskoristiti neki sledeći put kada budemo dolazili.
Klet Brda – velika i poznata vinarija čije ćete toteme viđati po krajoliku. Organizuju degustacije i to više varijanti od basic do de luxe varijanti, stim da kako sam razumela imaju ture na egleskom , slovenačkom i italijanskom. Njihova vina lako nalazimo u prodaji i često ih kupujemo – Quercus Rebula & Cabernet Suvignon, pa pri poseti Brdima više se fokusiramo na neka druga, mada smo eto u Brdima saznali za njihovo Vila Brici light Merlot vino i prijatno se iznenadili. Naime u potrazi za čašom vina, kada ništa nije radilo, nabasali smo na dragstor koji je bio jedini otvoren i nudio vina od samo 2 proizvođača. Pošto nam je kriterijum za odabir bilo to da možemo da otvorimo flašu (jer možete misliti ni otvarač nismo imali a oni u dragstoru nisu prodavali) izbor je pao na Vila Brici vina – Merlot light. Sa nevericom smo otvorili vino, ali smo se izuzetno prijatno iznenadili. Jeste light varijanta po celokupnom utisku ali je baš lepo izbalanisirano i idelano za pijuckanje pre klope.
Dalje ću pobrojati samo one vinarije čija vina sam probala a znam da su tamo čisto da vam čisto olakšam pretragu.
Edi Simčič (Dobrovo) –njihov Duet (crveno, suvo –cabernet suvignon), mada hmm ako idete na degustaciju vredi probati što više
Emeran Reya (Kozana Dobrovo) – Sivi Pinot, ali i svašta nešto još:-)
Kabaj (Dobrovo) – Merlot (već sam ih pominjala)
Ščurek (Plešivo -Medana)- ponosni na Stara Brajda blend tj pod nazivom stara brajda imaju i belo i crveno vino
INTERESANTNA DEŠAVANJA:
Praznik trešanja – trešnje iz Brda su fe-no-me-nalne. Ima ih i jeftinijih i skupljih i preporučujem skuplju varijantu jer je sve ono što trešnja predstavlja, čak može biti i zbog atmosfere celokupne bolji doživljaj same trešnje ali u stvari ne verujem. Uzeli smo gajbicu od 5kg misleći da će nam se razvući i istruliti dok pojedemo nas dvoje, međutim nestale su za 2 dana kako smo došli kući, čak nam je bilo žao što nismo više uzeli. Za dane praznika u Brdima su u svim mestima neka dešavanja, od muzičkih, plesnih numera, maratona, štandova sa koje kakvim domaćim radinostima i normalno trešnjama. Čak i restorani prilagode ponudu, pa dosta toga u meniju bude sa trešnjama, tako da su tih dana stvarno trešnje na pijedestalu.
Kres za 1 maj – ukoliko se nađete u Brdima za prvomajske praznike, možete prisustvovati paljenju kresa 30. aprila. To je običaj po manjim mestima po Sloveniji, a ovde zato što je brdovit predeo sa malim mestima na svakom brdu, bude dosta kresova. Dan pre paljenja osvane˝majnik˝, a veče pred prvi maj se pali, ja to zovem lomača, ali u stvari je kres, velika vatra koja posle tinja do rano ujutru. Pije se, veseli se , sluša se muzika i gleda ovaj plamen, a kako ste na brdu moći ćete da vidite i kresove i sa ostalih brda – pale se oko 9h do 10h naveče (kako koje brdo).
SUMA SUMARUM:
Svrha: vikend getaway u proleće ili leto (na cca 6 sati od Beograda, sat od Ljubljane)
Highlights izleta u Brda: uživanje u dobrom vinu i klopi u prirodi koja podseća na Toskanu
Klopa: veliki izbor dobre domaće klope, domaće sa upgradeom
Vina: veliki izbor vinarija i dobrih vina u domaćinstvima i restoranima (meka za one koje vole vino)
Cene: uglavnom malo više ali vredi $$$$
Procena dužine boravka: 3-4 dana (produženi vikend)
Tip za organizovanje dana: doručak i kafica u domaćinstvu gde odsedate, krstarenje brdima, ručak ili meze u nekom domaćinstvu, krstarenje, aperitiv u obliku vinca u nekom domaćinstvu, i odlazak na večeru po izboru –napomena poželjno je rezervisati ili barem nazvati da vidite da li imaju mesta.
Ideje šta još u blizini Brda možete videti, okusiti, smestiti se:
- Šta videti: Dolina Soče i uživanje u prirodi i lokalnim đakonijama a koga interesuje i u memorabilijama iz I svetskog rata; italijanski deo Brda i mesta u blizini kao npr. Cividale dei Friuli
- Klopa: Hiša Franko za poseban doživljaj
- Smeštaj malo ekskluzivniji gotovo jedinstveni Nebesa
