Porodični restoran, u malo zavučenijem seocetu na 80-tak km od Ljubljane, koji odlično spaja moderno i retro, i zna kako da ugosti. Kod njih treba otići i prepustiti se čarima domaćinstva, klope, usluge, ambijenta…
Nalaze se tik uz crkvu u seocetu Šentjanž. Unutrašnji restoranski deo je prostran, uređen u domaćem stilu, a kako su smešteni u staroj slovenačkoj kući, nemaju baš prostora da se previše prošire sa terasicom ali to što imaju su odlično iskoristili. Sve je oplemenjeno sa puno lepih detalja, od pribora za jelo, preko mini kutka za decu u domaćem stilu, do umetnički sređenog malog vrta u koji su nas smestili da uživamo u didžestivu posle klope. Inače pored restorana imaju i prenoćišta (sobe ) i radnjicu sa domaćim proizvodima, koja nije radila kada smo mi bili, ali se moglo to isto pazariti i kod njih u restoranu.
Jela su zasnovana na lokalnim sastojcima i domaćim receptima sa modernim tvistom, neka manje, neka više. Pazi se se na svaki detalj i u pripremi i u serviranju, od toga da se modernija jela serviraju na modernijem, a tradicionalnija na retro servisu, šarenim starinskim tanjirima pa čak i na onim metalnim. Šta da kažem kad sam se oduševila čak i priborom za jelo, nož i viljuša koji su stvarno posebni, toliko da smo odmah odguglali da ih pronađemo. Vinska lista baš pozamašna.
Usluga prefektna, prijatna, ljubazna, objašnjavaju jela, i sve što ih dodatno pitaš. Brinu stvarno o svim detaljima, toliko da kada su čuli da pominjemo da bismo posle jela zapalili cigaru, su nam pred kraj klope namestili ležaljke u njihovom vrtu, koji je uredila lokalna umetnica. Jednostavno iako sam i pre posete njima čula mnogo lepih stvari i pohvala, nisam očekivala baš toliko prijatnih iznenađenja,
Mi smo išli kod njih da bismo proslavili rođendan od drugarice, i kako smo bili prvi put odlučili smo se da idemo ˝do daske˝ 😋. Objašnjenje, većinom nude degustacione menije (nekoliko njih, razvrstanih po broju hodova) a taj do daske je najduži. Iako u meniju piše 10 hodova, i još nešto pride, konobar nam je rekao da nas očekuje malo više od toga. Bilo je 17 hodova (ne računajući zalogaje dobrodošlice), prebrojala posle fotke klope 😉. Iako zvuči previše, bilo je skroz ok količinski, jer je ceo naš boravak kod njih trajao oko 5 sati a prošao je kao tren. Iz veoma pozamašne vinske liste, smo uz pomoć somelijera odabrali roze iz tih krajeva, koji je ispao baš dobar i odlično se slagao sa svim jelima.
Ukoliko bih objašnjavala sva jela, članak bi bio predugačak, pa ću predstaviti par čisto da steknete sliku
Pašteta od zečije jetre koja je bila servirana kao jedan od zalogaja iz prvog hoda je bila odlična, ukusna, lepe teksture. Goveđi tartar – neverovatno kako nešto tako standardno može da se napravi da bude to a opet drugačije
Supa od ovčje skute uz hladno dimljenu pastrmku i ulje od malina i mentom – osvežavajuća i baš dobra kombinacija. Možda bi prijalo malo više malinovog ulja, ali zalogaj sa mentom super
Štrukle kuvane u supi i zapečene – e ovo jelo me je baš oduševilo. Tradicionalno jelo dignuto na viši nivo, što teksturom, ukusom kombinacijom. Testo hrskavo, prava količina sira, i super kombinacija sa kikirikijem
Pileći ragu – i simpatično serviran i ukusna kombinacija a čips fenomenalan. Inače je ragu sa keljom bio sakriven ispod krompira, pa mi je bilo interesantno i da otkrivam slojeve.
Ravioli punjeni kozjom skutom sa povrćem, al dente kako treba, uz gorči sos od starije blitve koji se odlično slagao uz raviol. File ždrebca – mekano, sočno, ukusno, odličan odabir za završetak slanog dela menija.
Deserti su bili lagani, i ukusni, a kod njih sam prvi put probala i ruby (prirodno ružičastu) čokoladu u kombinaciji sa šnenoklama. Da ružičasta čokolada ima ukus čokolade:-)
Za kraj nam je somelijer preporučio koktel na bazi čaja i viljamovke, i odlično je pogodio šta bi nam prijalo – osvežavajuće i ukusno, plus slagalo se sa desertom koji su nam izneli u bašticu, pralinama i domaćim keskićem.
Sve u svemu odlično spojeno moderno i retro, odlični sastojci i igranje sa domaćim receptima, nije ni čudo što su član JRI i što su dobili 3 kape od Gault&Millau, a Meta Repovž je proglašena chiefom tradicije 2019.
SUMA SUMARUM
Atmosfera: gostoljubiva, prijatna, domaća i profesionalna
Klopa: domaća lokalna klopa sa upgradeom
Šta klopati: što više svega probati
Vina: Vinska karta pozamašna. Mi smo ovom prilikom odabrali rose iz tih krajeva (Albiana) koje se odlično uklapalo uz svu klopu i prijalo po vrućini
Highlights: kombinacija klope, usluge, detalja, atmosfere
Cene: srednje ka višim $$$
Njihov sajt: Gostilna Repovž
Napomena: poželjna rezervacija
p.s. do njih od Ljubljane možete stići na 3 načina, i meni je najživopisniji deo preko Litije, lep put, lepa priroda plus još nekih zanimljivosti uz put na koje se nailaze (dvorac Bogenšperk)
