Devetak – slovenačka gostionica sa finom domaćom klopom u Italiji 🙂

Simpatično mi je to da iako su u Italiji imaju slovenački naziv, pa kad se pričalo o ovom restoranu ja sam uvek mislila da je negde u Sloveniji kad ono 🇮🇹. Za restoran smo čuli samo reči hvale, pa smo se zato i zaputili tamo. To je poveće gazdinstvo u seocetu blizu Gorice, gde pored restorana imaju i smeštaj, a kako sam videla na njihovoj tabli, na booking com-u su ocenjeni sa 9.5.

Kod klope je fokus je na tradicionalnim kraškim i evropskim jelima (i mesno i riblje). Unutrašnjost je prijatno – domaćinski uređena. Odmah na ulazu u restoran su izloženi razni proizvodi, i njihovi ali i tuđi – maslinova ulja, džemovi, sosovi, vinca … Restoranski deo je podosta velik, tj imaju 2 sale, veću i manju. Mi smo bili u manjem delu, koji je povezan sa bašticom, što je baš bilo dobro, jer si mogao veoma lako između jela da praviš pauze.

Klopa korektna – u smislu nije toliko upgrade koliko sam očekivala, ali koriste dobre kvalitetne sastojke i to ukusno spremaju i lepo prezentuju. Usluga im je dobra, prijatna i profesionalna.  Meni imaju na 3 jezika – italijanskom, slovenačkom i engleskom. Verovali ili ne ja sam se služila slovenačkim menijem.

U ponudi imaju dosta jela koja interesantno zvuče, kao i degustacioni meni. Pošto nas je ovom prilikom bilo 4 i kako bi sa degustacionim menijem svi za stolom morali isto da klopamo, odlučili smo se za nekoliko predjela i glavnih jela, pa smo ˝svičovali˝ tanjire, tako da svako od nas proba sve. Iskusno, zar ne😉.

Dobrodošlica mladi kozji sir sa sosom (džemom) od patlidžana – dobra uvertira. Tanjir raznoraznih suhomesnatih domaćih đakonija – jesu se doimale domaće.

Potom je usledilo još 5 predjela 😋.

Škampi sa karijem u testu, uz sladoled od sirupa crvenog luka – interesantna kombinacija i prezentacija. Škampi su bili sočni ali zbog testa i kari praha, kojim su bili posuti, malo i suvonjavi, pa su se baš dobro slagali sa sladoledom, odnosno sladoled ih je nadopunjavao. Jaje kuvano na 90 stepeni sa vrhovima domaćih i divljih špargli i skutom – sezonsko, standardno. Ravioli sa dimljenom slaninom i sveži kozji sir – domaća dobra testenina. Malo običnije jelo ali opet ukusno.

Favorit od predjela mi je bio rižoto sa crvenim kupusom i gorgonzolom. Možda za nijansu previše gorgonzole, ali odlična ideja i kombinacija. Kako volim crveni kupus, mislim da ću pokušati i kući da napravim ovakvu kombinaciju😊. Fish&chips – tu sam malo više očekivala ali ok. Riba na dva načina i u tempuri i bez, uz povrće, majonez od soje i čips koji je bio dosta mastan, jeste bilo malo neobično ali i malo neskladno.

Za glavna jela smo probali 4, stim da tri su bila korektna, al ništa posebno, dok je jedan bio baš dobar. Počeću od običnijih i završiti favoritom. Tradicionalni bakalar na posteljici od parmezana – riba je bila dobra ali i nezačinjena (dobro maslinovo ulje je učinilo trik i dalo mu malo živosti😉). Parmezan dosta tvrđi ali se lepo kombinovao sa ribom, samo što se moralo odvojeno jesti – tj ćapiš (otkineš) koricu parmezanove posteljice pa onda zahvatiš ribu. Divlja svinja (praščić) kuvan 12 sati u mleku sa palentom i želeom od grožđa. Malo sam više očekivala od ukusa mesa.

Pegatkina prsa u slanini, sa barenim povrćem i pireom. Pegatka (biserka, morka, numida meleagris, tj guinea) je bila dosta običnog ukusa, pa je u kombinaciji sa barenim povrćem to ispalo dosta obično jelo. Prepelica aromatizovana klekom –  bataci i prsa prepelice punjeni pančetom – e ovo jelo je baš bilo dobro – više mi se svideo deo prepelice punjen pančetom, ali sve u svemu, baš dobro.

Za desert smo isto svašta probali, s’tim da su meni favoriti sorbe i tiramisu. Sorbe od limuna odličan – kremast, ukusan + ima i malo limončela. Sorbe od šljiva sa pečenim kruškama – dosta interesantan, jedino što je bilo previše cimeta. Tiramisu – dobar, kremast ali i udara, u smislu dosta kafen. S’tim da kada smo završili sa desertom, to nije bio kraj, još su nas posle častili i sa par domaćih keksića😊.

Vinska karta im je pozamašna – imaju veliki izbor vina, sa fokusom na vina iz okoline. Mi smo se, pošto smo na sto dobili dobro maslinovo ulje od Kocjančića, odlučili za njegovo belo vino. Iako nam je maslinovo bila inspiracija za odabir vina, ispostavilo se da je baš korektno vino koje se slagalo uz svu klopu tog dana.

Opšti utisak mi je da jeste dobro, ali možda ne izuzetno dobro da se zaputi samo ka njima, ali ukoliko ste u okolini i blizini Gorice treba ih imati u vidu.

 

SUMA SUMARUM

 

Ambijent: kuća/restoran prijatno uređen, imaju i dvorištance, jedino što mislim da se leti ne koristi za klopu jer je malo drvorište

Atmosfera: prijatna

Klopa: domaća sa malim upgradeom

Cene: srednje ka višim $$$$

Njihov sajt: devetak

Moja preporuka: ne treba se zaputiti samo kod njih, al ako ste u blizini vredi posetiti

Šta klopati:  probati više različitih jela po mogućnosti, pitati i njih za preporuku šta im je favorit – prepelica je bila baš dobra, i rižoto sa crvenim kupusom i gorgonzolom

Tip za dodatne sadržaje:  Cividale dei Friuli, vinar Damijan (Gorizia), Brda, Vipavska dolina