Restoran El Celler de Can Roca u Gironi u Kataloniji, koji godinama drži 3 Michelin zvezdice, smo odabrali za proslavu da 11 godišnjice braka. Dugo nas je zanimalo kako je tamo, jer su jedno od najvećih imena u kulinarskom svetu, i odlučili smo se za njega, najviše zbog toga da proverimo da li još postoji više fine dining kakvog smo poznavali, jer nam se sve češće dešava da budemo razočarani, kao u Mugaritzu kod San Sebastiana, ali i na drugim mestima. Gledali ste film The Menu? 🙂
Za početak moram reći da je celokupno iskustvo u ovom restoranu bilo izuzetno – od zanimljive, ukusne, smislene, lepo prezentovane i objašnjavane hrane, preko vrhunske usluge i ambijenta. Kratko rečeno, prava stara škola fine dininga u najboljem izdanju.
Kada smo dolazili je bio takav pljusak, tako da smo ˝uleteli˝ u restoran, pa nisam mogla fotkati eksterijer. Na samom ulazu su braća Roca dočekivali goste, i to mi je već bio prvi znak da bi ovo moglo biti dobro iskustvo. Restoranski deo je veliki, arhitektonski zanimljiv pa ipak omogućava osećaj intimnosti, osoblje je izuzetno prijatno, ljubazno, svi su lepo odgovarali na naša pitanja i objašnjavali jela. Po prvi put u istoriji odlazaka u restorane, je osoblje primetilo da je jedna osoba za našim stolom levoruka, i odmah su položaj svog pribora prilagodili za nju, bez da su išta pitali.
Odlučili smo se za duži degustacioni meni od 15 hodova, a za vino, kako to sada već duže vreme praktikujemo (od kada nas je jedan chef sa Michelinovom zvezdicom posavetovao da je tako često bude bolje od ˝uparivanja˝), smo u konsultaciji sa somelijerkom odabrali prvo vino koje će pratiti početak degustacionog menija.
Somelijerka je bila odlična, lepo je objašnjavala vina, davala preporuke i držala se ˝briefa˝ – kako smo rekli koji je cenovni rang za vina, toga se je držala i posle u preporukama za ostala vina. Kada smo nakon dve flaše (bilo nas je više za stolom), naručili vino na čaše, bez obzira što su nam dotočili, jer vina nije bilo dovoljno za sledeći hod, to nam nisu naplatili. Utisak mi je da je sve podređeno gostu, i da na tim manjim stvarima to daju i do znanja.
Pre samog početka menija ja pristiglo puno ukusnih pozdrava iz kuhinje, čak 13 u 6 hodova, svi lepo prezentovani, objašnjeni i ukusni. Ako treba da sam sitničava onda samo jedan hod iz celokupe večeri nije bio toliko zanimljiv iako je bio ukusan, to je pork kracklings sa mariniranom tunom (ono ako bih morala da biram šta mi je manje odlično).
Najzanimljivije, čitaj najemotivnije, mi je bio pozdrav koji je obeležavao 5 najbitnijih perioda iz života restorana a najukusniji zalogaj te večeri je bio nuget od foie grasa sa kakaom – nirvana! Tekstura, ukus, slatkost, savršeni dodatak gorčine od kakaoa i umami– mislim da je to za mene bio najsavršeni zalogaj koji sam do sada okusila.
Usledila su zanimljiva, ukusna i lepo prezentovana jela glavnog degustacionog menija. Kako ih je bilo puno, ne bih svako posebno objašnjavala, ono što mi je bitno da pomenem da je svaki hod bio drugačiji, da se ukusi nisu ponavljali (dešavalo nam se u drugim restoranima, čak takođe sa 3 zvezdice, da se koristi slična redukcija za različita jela pa onda svako jelo ima sličan ukus). U slučaju El Celler de Can Roca toga nije bilo. Svako jelo je imalo svoju priču, svoj ukus, a igra sa teksturama koja je bila gotovo u svakom jelu, me je oduševila. Stvarno se videlo da su svako jelo dobro promislili i dobro se pomučili da dođu do takvih zalogaja.
U glavnom meniju su bila 3 deserta. Bili su mi manje zanimljivi od slanih hodova, ali svakako ukusni i lepi. Pri jednom hodu je čak bio i performans sa oblakom od pene, koju je momak spretno vodio kroz vazduh do stalka na stolu a koji je upotpunio celovečernji doživljaj. Kada smo pomislilli da je kraj i tražili račun, stigla su kolica Vili Vonka prepuna dodatnih slatkiša. Konobar nam je sa kolica poslužio po malo od svakog slatkiša, toliko ih je na kraju bilo, da skoro pa nismo uspeli sve da poklopamo, a to nam se ne dešava često, posebno ne u fine dining restoranima.
Kada smo odlazili su nam svima dali odštampanu verziju jelovnika šta smo jeli i pili te večeri, i opet su nas na izlazu pozdravila i ispratila braća Roca.
Hvala El Cellar de Can Roca na celokupnom doživljaju, vratili ste nam veru u fine dining!
SUMA SUMARUM
Ambijent: prijatan, elegantan i elegantno opušten
Klopa: izuzetna – vrhunsko igranje sa teksturama, ukusima, konzistencijama. Praznik za oči, nepce i sva čula
Vina: vinska karta pozamašna, somelijerka odlično radi svoj posao
Cene: visoke $$$$ ali ne toliko visoke kada se uporede sa ostalim cenama restorana sa Michelin zvezdicama
Moja preporuka: potpuni gastronomski doživljaj
Rezervacije: potrebno je godinu dana unapred rezervisati preko njihovog sajta (mi smo jednom pokušali par meseci unapred pa nije išlo, tako da smo to popravili)
Njihov sajt: El Celler de Can Roca
Zanimljivosti:
Restoran su 1986 godine otvorila braća Roka
- već na samom startu su podelili zaduženja i specijalizirali se: Joan je zadužen za slana jela, Jospeh (somelijer) za vinsku kartu i Jordi za deserte
3ću Michelin zvezdicu su dobili 2009 godine
The World´s 50 best restaurants ih je svrstao u posebnu kategoriju Best of the best- jer su bili godinama u vrhu lestvice tako da su van kategorije tj više ih ne ocenjuju
- dva puta su proglašeni za The World’s Best Restaurant u 2013 i 2015. godini
- 2017 su dobili Art of Hospitality nagradu
- Jordi Roca je 2014. godine proglašen za The World’s Best Pastry Chef
U Gironi imaju još lokala, neki od njih su:
- restoran Normal u starom delu Girone Restaurant Normal
- njihovi roditelji vode restoran Can roca koji poslužuje tradicionalnu hranu sa osvrtom na hranu iz detinjstva braće Roka, a nalazi se blizu El Cellara. Na žalost otvoreni su samo radnim danima za ručak , tako da nismo uspeli da ih posetimo, iako nas je kopkalo Can Roca restaurant
- Rocambolesc gelateria- koju je otvorio pastry chef Jordi Roca, nalazi se u starom delu Girone, kod ajfelovog mosta, Rocambolesc
- odmah do gelaterije je i sendvičara braće Roka – imajte u vidu da je red ogroman pa se naoružajte strpljenjem
- i da znate imaju i hotel, stim da nije odmah uz restoran ali je u starom delu Girone Hotel Casa Cacao
