Iako Beograd ima raznoliku i dosta kvalitetnu gastronomsku ponudu, mesta na kojima možeš da doživiš vrhunski kulinarski doživljaj na žalost su (bar po meni) veoma retka. Zato smo iskoristili priliku, kada su u Beogradu gostovali istarski chef Deni Srdoč iz restorana Draga di Lovrana sa 1 Michelin zvezdicom i vinarija Benvenutti, da upoznamo njihov rad u Salonu 1905. U opisu tog događaja je bio predstavljen i meni za to veče, koliko hodova i šta će sve biti u tim hodovima kao i koja će se vina uparivati sa klopom, tako da je bila odlična prilika za kompletan doživljaj. Restoran salon 1905 se pokazao kao dobar izbor jer je elegantan, stilski uređen ali malo pompezan za ˝običnije˝ večere.
Usluga korektna, malo pretenciozna u skladu sa ambijentom. Ono što me je iznenadilo tokom te večeri jeste da je u stvari vinarija bila zvezda i domaćin večeri dok su klopa i chef bili u drugom planu.
Vino dobrodošlice rose – nežan, lepog ukusa, baš je prijao dok smo čekali da se skupe ljudi.
Pozdrav iz kuhinje (nije bio na meniju ali smo ga očekivali 😉) odležali ramstek u kori od korijandera i još nečeg – meso je bilo izuzetno ukusno, sočno, mekano ali sa duge strane još mi nije pokazivalo umeće kuvara.
Prvi hod goveđi tatar uz razne interesantne dodatke – tj tatar na malo drugačiji način prezentovan, obložen pečenom govedinom uz čatni od jabuka, reducirani goveđi konzome, majonez od vlašca koji se meni mnogo svideo i još nekoliko sosića. Taj hod je pratila malvazija, mlada, otvorena, sveža i voćna – onako kako to malvazije znaju da budu, ali na žalost, nije se slagala uz tako zahtevno jelo. I klopa i vino su bili dobri, ali odvojeno svako za sebe.
Sledeći hod je bilo malo razočarenje – terina od lignje i kozica. Čvrste teksture u nekom delu, ni nalik teksturi terine, i uz to veoma slano. Uz to nam je bilo upareno belo Malvazija Anno domini 2017 vino, koje iako macerirano 15 dana, za divno čudo nije nam smetalo niti se osećala maceracija, i dosta je dobro išlo uz ovo jelo, pogotovo da ublaži slanoću.
Glavno jelo – obraz od boškorina (istarskog goveda) odličan, mekan, ukusan, raspadao se gotovo čim ga pogledaš a ne da ga pipneš, pena od pečene šargarepe ukusna. Tu je još bilo nekih dodataka u vidu spiralnog krompira i kiselih pečuraka, i sve se dobro slagalo. Upareno je bilo sa Teranom Anno Domini 2016 ali i još jednim vinom koji je bilo iznenađenje večeri, i stvarno je bilo dobro, vino koje je dobilo platinum nagradu po Decanteru Teran iz 2013. Posle sam pogledala na sajtu vinarije, i ladno ga oni sami nemaju u svojoj ponudi tako da je stvarno bilo lepo iznenađenje.
Desert- omaž dunji, krema od dunje i poširana dunja uz čokoladni mus i karamel, i crumble od lešnika. Celokupan desert je bio različitih tekstura što je ok, ali mi se ukusi nisu baš najbolje slagali, kiselkasto-slatkasti toliko da se čokolada nije ni osećala, pa se meni crumble od lešnika najviše svideo od delova deserta. Vino koje je pratilo ovaj hod je bilo slatko ali osvežavajuće desertno vino, prijatna kombinacija.
Sve u svemu klopa je bila korektna, ukusna, lepo prezentovana, ali sa druge strane ne baš to što smo očekivali, jer je nekako bila manje u ˝fine dining˝ izdanju. Sa druge strane prijatno smo se iznenadili vinarijom.
Posle ovog iskustva moj zaključak je da je bolje ˝testirati˝ i istražiti kako chefovi rade u njihovim lokalima a ne ovako kad gostuju, jer verovatno dosta faktora utiče na to i kako i šta će spremati, Takođe iako neka vina nisu bila baš najbolje uparena uz klopu, verovatno ćemo u nekom izletu po Istri otići do vinarije Benvenutti da vidimo i probamo šta još sve imaju.
SUMA SUMARUM
Highlight: drugačije, prijatno i edukativno veče.
Zaključak: bolje je posetiti chefa u njegovom restoranu, ukoliko ste u mogućnosti
Cene: viša $$$$, ali kada se uzme u obzir 1 Michelin zvezdica + uparivanje sa vinom, povoljna
Dodatni info: Mi smo saznali za ovaj event preko fb-a tako da pratite i tamo dešavanja
