Kruh in vino – Vila Vipolže

Nalazi se u renoviranoj renesansnoj Vili Vipolže u Goriškim brdima. Kako je to nova zalogajnica od Tomaža Kavčiča, izuzetnog chefa koji drži ˝Pri Lojzetu˝ u dvorcu Zemono, morali smo da je posetimo kada smo bili na produženom vikendu u Brdima.

Ispostavilo se da je vila na par koraka od našeg smeštaja pa smo se prošetali do tamo. Prilaz je pravi ˝vilski˝ prilaz, sve sa velikom kapijom, prostranim platoom ispred vile i travanatim uređenim površinama.

Vila Vipolže
˝vilski˝ prilaz

Jedan deo vile je uređen za vinoteku i restoranske potrebe. Za restoransku ponudu, tj ponudu klope, fokus im je baš na hlebu/testu, što smo malo kasno shvatili. Kasnije u tekstu će biti jasnije o čemu pričam🙂. U ostalom delu su velike dvorane, muzejski prostor pa čak i nekoliko apartmana u samoj vili.

Pošto je vreme bilo lepo, mi smo se smestili u baštici. Jeste da je unutrašnjost takođe interesantna, ali kako je bilo lepo vreme šteta je bila ne sedeti napolju. Na terasi nema previše stolova, i relativno su odvojeni jedan od drugog. Jedino je što su im sami stolovi malo mali za 4 osobe. Kad se stave klopa i piće nema mesta npr za sve čaše, pa smo mi koristili zidić, koji je bio uz sto, za odlaganje manje bitnih stvari😉.

Usluga ljubazna, žao nam je samo što nam na samom početku nisu skrenuli pažnju šta su im glavni aduti u ponudi. Ovako smo mi, u želji da probamo što više, naručili suhomesnatne grikalice za predjela, plus što su nam odmah po naručivanju, doneli par njihovih hlebića za probati. Kako je tanjir sa suhomesnatim stvarčicama za 2 osobe, bio ogroman, mi smo se već od toga bili najeli ( a bilo nas je 4-oro). Inače suhomestante stvari nisu samo sa lokaliteta Brda, već i iz šire okoline, čak i Pomurja što nas je malo iznenadilo. Najprijatnije iznenađenje tog dela je bio lardo, simpatično serviran na slatkastom briošu.

Dodatno iako smo se najeli već od predjela, naručili smo pogaču, i to malu, čisto da probamo. Kada smo je probali bilo nam je žao što nismo samo više vrsta tih pogača probali, a preskočili ono predjelo. Teško je objasniti šta je to – nije pizza, nije pogača tj sam hleb, nego jeste neka nova tvorevina koju vredi probati kod njih. Testo pripemaju gotovo 30 sati, i iako je debelo, ono je tako lagano, prozračno i ukusno. U toku  spremanja (na sredini i pred kraj), dodaju još i dodatne sastojke na tu pogaču, po čemu (tom nadevu) se one međusobno i razlikuju. Po tome više liče na pice 😋. Mi smo odabrali  ˝pogača z borjača˝ – pogaču sa raguem od patke, karamelizovanim crveni lukom, buratom i svežom salatom👌.

Što se tiče vina, imaju veliki vinski izbor. Tu im jeste akcenat na proizvođačima iz Brda ali kako su vinoteka imaju i ostalih.

 

SUMA SUMARUM

Atmosfera: elegantna i opuštena

Klopa: ne baš inventivna, osim pogača

Piće: veliki izbor vina

Šta klopati: obavezno pogaču, a da se nisam najela od predjela i jota bi me interesovala

Cene: srednje ka višim $$$

Moj utisak: ipak mi je autentičnije u Dvorcu Zemono iako nije zahvalno porediti jer su različiti koncepti. Ako svraćate u Kruh in vino, obavezno pogača kao drugačije jelo od testa

Njihov sajt:  kruh_in_vino

Napomena: poželjna rezervacija