Konoba Toklarija, u Sovinjskom polju, blizu Buzeta, je bila izuzetno prijatno iznenađenje za mene, i što se ambijenta i klope tiče.
Kako su u malo zavučenijem delu Istre, gde nema toliko naselja i dešavanja, nisam očekivala baš tako simpatično uređeno domaćinstvo, predivnu bašticu, i skroz slatko sređenu unutrašnjost. Inače zbog preporuka, koje smo o njima čuli, očekivali smo dobru istarsku klopu, ali nisam očekivala veći broj hodova i obraćanje pažnje na detalje oko serviranja, tanjira, pribora za jelo… Klopa prava, konkretna domaća istarska ali čak koketira sa fine diningom.
Pošto je bilo lepo vreme, čekao nas je sto u njihovoj bašti. Kako nam je gospodin Nevio (vlasnik) objasnio, zbog limitiranosti kapaciteta kuhinje, primaju i poslužuju ili samo napolju ili samo unutra, tako da su u celoj baštici u stvari bila 3 – 4 stola, što je bilo odlično, jer je svaki sto imao svoju intimu.
Za aperitiv dobrodošlice liker od latica ruže – ukusan, ne previše sladak, tako da je prijao. Usledilo je 6 hodova.
Dve verzije brusketa (prepečenaca) sa lardom, i paradajzom i mozarelom, uz pesto sa belim lukom i travama iz njihovog vrta, a kao dodatak ukišeljeni patidžan, malo kiseliji ali je dobro pasovao uz lardo.
Mineštra sa kukuruzom, paradajzom, mesom, pasuljem i maslinovim uljem- fenomenalna! Izuzetno ukusna, kukuruz kuvan a hrskav, pa je baš doprinosio teksturi– toliko svega je u njoj bilo a opet je bila veoma lagana.
Usledio je hod, koga smo mi nazvali ˝istarski burger˝ – juneći karpaćo sa crnim tatufima, uz umak od parmezana. Odlične razmere svega, ukusno i lepo prezentovano, tako da je stvarno ličio na burger.
Domaće taljatele, bez jaja (kao što je bila tradicija u tim krajevima), sa paradajzom i šalotkama dinstanim dugo- neverovatno mi je bilo kako tako jednostavni sastojci a tako bogat ukus. Meni taljatele za nijansu kuvanije, ali baš ukusno.
Prasence pečeno dugo na niskoj temperaturu uz pire krompir sa krastavcima i pečena smokva – znam da se ponavljam, al moram reći da je bilo odlično – meso mekano ukusno sočno. Simpatična mi je bila kombinacija pirea i krastavaca (ala istarski tzatziki), malo kislekasto pa uz slatku smokvu se sve dobro slagalo.
Za desert čoko torta sa slatkim od breskvi, sladoledom i maslinovim uljem. Čokoladni kolač ukusan al i zasitan, pa je dobrodošao taj dodatak sladoleda i breskvi.
Jedino što mi je nedostajalo u celom boravku i doživljaju, je neki dodatni suncobran da nas malo zaštiti od sunca koje je se neko vreme usmerilo na naš sto dok smo klopali.
Tempo je u početku bio sporiji nego što smo se nadali (onako gladni), ali kasnije se ritam popravio i u potpunosti odgovarao. Na žalost smo zbog malo sporijeg tempa propustili da obiđemo Hum i Kotle koji su tu u blizini, a bili su nam u planu, ali se sa druge strane, klopa i ambijent su bili odlični, pa se to da zanemariti.
SUMA SUMARUM
Ambijent: istarska konoba sa mnogo simpatičnih detalja i prelepa baštica
atmosfera: opuštena
Klopa:odlična, kvalitetna istarska klopa, favorit mineštra, carpaćo i prasence
Cene: srednje ka višim $$$$
Vina: izbor mali ali solidan, domaća malvazija skroz korektna
Moja preporuka: odvojiti jedno 4 sata i prepustiti se njihovim umećima
Njihov sajt: nemaju, fb stranica Toklarija-Restaurant
Napomena: obavezna rezervacija. Princip služenja im je meni koji imaju spremljen za tu sezonu
