Ova gostionica u Vipavskoj dolini nam je dugo bila na spisku za probati. Preporučuju je najviše za sirovu ribu tj. celokupan jadranski morski meni, tako da smo se iskombinovali da napravimo izlet, prvo do vinarije Krapež ˝u nabavku˝ a onda kod njih.
Nalaze se blizu Nove Gorice, u mestašcetu Ozeljan, u kućici blizu puta – navigacija ali i znak pored puta blizu njih pomažu da se lakše nađu. Prava domaća gostionica, imaju i bašticu, pa verujem da je leti dosta prijatno sedeti napolju. Unutrašnjost je simpatično, kitnjasto-domaćinski uređena, jedino što su stolovi malo skučeni – najviše zbog toga što je jedan sto za 4 osobe izdeljen tako da ako su 2 osobe za stolom, još 2 nepoznate osobe mogu smestiti za vaš sto – sva sreća nama nisu nikog pridodali.
Mi smo bili kada je bilo dosta hladnije napolju, al se nismo baš nešto preterano natrontali jer smo znali da idemo u gostionicu, međutim unutra je isto bilo dosta prohladno (radijatori im nisu radili, pa kad sediš duže nije baš prijatno). Gledajući ostale goste koji su se dugo zadržali izgleda da njima nije smetalo previše a i gostioničari su bili u kratkim rukavima, pa da kažem ajde možda je do nas, al ne verujem🙃.
Pošto smo po prvi put kod njih i normalno smo želeli što više da probamo, dogovorili smo se za 10-tak morskih predjela, pa kad stim završimo da vidimo koliko smo gladni pa da dogovorimo dalje. S’tim da smo se iznenadili da imaju i mesni meni, to smo saznali od gostioničara, ali za ovaj prvi put smo hteli da probamo to po čemu ih hvale.
Definitivno koriste dobre sveže sastojke a iznenadila sam se da veoma umešno i čak i bolje od sirovih, spremaju razne đakonije od ribe. Počeću redom kako su i nama stizali hodovi, samo još pre toga da napomenem 2 stvari. Jedino vino koje su nam ponudili je bila domaća malvazija, koja je bila stvarno ok i slagala se uz sve što smo klopali, samo mi je bilo čudno što ne nude još nešto, ali pošto je bila ok, nismo ih dodatno priupitkivali. Druga stvar je da je uz svu klopu nedostajalo dobro maslinovo ulje – što je po meni veliki minus.
Inače već prvo jelo tj. dobrodošlica je bila odlična – na jednom tanjiru 3 različite riblje đakonije – salata od tune, inćuni sa kaprima (malo slaniji ali odlični) i marinirana sardela sa lukom koja je bila slatkasto-kiselkasta – bolju nisam jela do sada. Sirovi škampi – od malih škampa – odlični. Tartar od šargo sa komoračem – nije bio baš nešto, previše blend ali ok. Palamida dobra – nisam je na žalost slikala jer su tako brzo menjali hodove da sam ovu propustila. Pošto je dosta toga prošlo preko stola, za lakše snalaženje sam dodatno stavila i kratke opise uz fotke, a ostatak hodova je ispod ove pozamašne galerije opisan.
Carpaccio zubatac sa narom – baš je bio fotogeničan al ne i toliko ukusan. Tekstura ribe odlična – čvrsta ali nema nikakav poseban ukus, pa smo zaključili da je šteta da se servira na ovakav način. Čorba od paradajza sa belom ribom i rakovicom, odlična. Baš mi je čudno bilo kako paradajz može biti tako light a riba i rakovica tako da dolaze do izražaja u njoj. Školjke na buzaru – super – jedino što nismo smeli puno hleba da umačemo u sos jer smo i dobili upozorenje od kuvara da ne koristimo previše hleba da se ne bi prejeli😉. Giriceeeee su tako slatke bile – male, male, malecke a ukusneeeee. Lignje – sasvim korektne. Brodet od ugora sa palentom – nije baš bio brodet, ali je bio ukusan. Gof u korici (u stvari zapečen u tankim liskama krompira) me je baš oduševio – dobro izbalansirano -krompir dovoljno zapečen a riba taman kako treba.
Time se naša priča od 10 predjela završila. Pošto je podugačka – od svih tih jela koje smo probali bih izdvojila – marinirane sardele, čorbu, girice i gofa kao nešto što mi se baš svidelo i što baš, baš preporučujem da probate😋.
Inače mi smo posle tih predjela i super sorbeta od klementine, shvatili da u stvari i ne možemo baš dalje, ali imamo dovoljno mesta za desert. Desert je opet bio od nekoliko delova i odličan – domaći light i ukusan. Krostata od jabuke, krema od čokolade i lešnika, domaći sladoled i panakota – sve dosta ukusno, prijatno sam se iznenadila što im i deserti baš idu od ruke. Za kraj su nas častili digestivima – pelinkovac i domaća grapa, pa ko voli nek izvoli koliko mu paše jer vam stave flaše na sto:-)
Definitivno mesto za dobru svežu a i obrađenu morsku priču. Jedino što je u svim jelima nedostajalo dobro maslinovo ulje – i u pripremi a i na stolu. Stvarno mislim da uz tako dobre sastojke, delikatnu ribu – dobro maslinovo ulje mora da bude tu – greh je i prema samoj klopi a i gostima kada ga nema.
SUMA SUMARUM
Ambijent: seosko- domaćinski, zimi može biti malo prohladno i malo skučeno, leti lepa baštica
Atmosfera: prijatna, opuštena, jedino što može malo usluga zbog gužve da kasni ili da se prebrza
Klopa: dobra morska priča (sirova ali obrađene morske đakonije), mada pričaju i da imaju interesantne mesne đakonije pa ćemo to možda nekom drugom prilikom
Cene: srednje ka višim $$$ za morsku varijantu
Vina: ne znam, samo su nam domaću malvaziju ponudili iako imaju nešto u vinskom delu menija
Moja preporuka: što više morskih đakonija probati
Njihov sajt: nemaju a nisam ih našla ni na društvenim mrežama, samo ovaj ˝uslužni˝sajt
Napomena: rezervacija poželjna
Tip sa čim upariti: Vipavska dolina, Krapež, Sutor
Comments
Pingback: Vina Krapež – odlična vina iz Vipavske doline – Lepo je živeti