Negotinske pimnice (pivnice) – neobična atrakcija, simpa za videti

Negotinske pimnice

Drago mi je kada se nešto staro, zaboravljeno, renovira i zaživi, takav je slučaj sa Negotinskim pimnicama tj. pivnicama. To su ˝seoca podruma˝ – seoca koja su sačinjena od kamenih kuća/podruma, koja se nalaze blizu sela, i u kojima se nikad nije živelo, već podrumarilo – pravilo i čuvalo vino. He, he, danas bi se to zvalo ˝industrijska zona˝. Ta oblast gde su pimnice je blizu Negotina i obuhvata nekoliko sela, s’tim da su pri mestima (selima) Rajac i Rogljevo najočuvanije i najviše ih je obnovljeno.

Mi smo ih posetili u sklopu vikenda po istočnoj Srbiji od Negotina preko Kladova do Golubačke tvrđave, proveli tamo par sati i skroz je bilo neobično, ukusno i interesantno – jednostavno drugačije.

Kao prvo put do njih je interesantan, lepa priroda pogotovo ako se ide prečicom od Zaječara, s’tim da je asfalt na prečici malo lošiji ali je zakrpljen pa je skroz simpa. Gotovo da se ne nailazi ni na jedno vozilo usput, osim po neki traktor ili lokalac koji začuđeno gleda.

Izgleda kao da je sve napušteno što zbog divlje, bujne prirode, što zbog nedostatka vozila i ljudi, a kada se stigne u pimnice, tačnije Rajačke pimnice, gotovo da nemaš gde da parkiraš, toliko kola ima, čak se nađe i neki autobus. Kuća do kuće, neke obnovljene, neke čekaju na obnovu, ljudi koji se šetkaju, neki nose sa sobom plastične ili staklene flaše pune vina, muzika, žagor…. prosto ne možeš da veruješ odakle sad tu toliko ljudi. Verujem da radnim danima nije takav slučaj, ali u lepu prolećnu subotu nas je dočekala izuzetno živahna atmosfera.

U principu tu i jeste štos da se obiđu te pimnice, pogledaju kuće, zaviri u podrume – onih kuća koje su otvorene, probaju i pazare vina od domaćina, a u par kuća ima i šta da se poklopa pa čak i prenoći. Većinom kod tih koji nude i klopu i smeštaj, je potrebno par dana ranije najaviti dolazak. Kako smo putovali više od 4h od Beograda do tamo, prvo smo svratili na klopu i zadržali se više nego što smo planirali jer je bilo i domaćinski i ukusno i veselo. Mi smo klopali po preporuci prijatelja, koji je iz tih krajeva, kod Miroslava Karamančića odnosno restorana Sveti Trifun (ovo napominjem pošto na kućama nema nikakvih oznaka, pa ili pitajte lokalce gde su ili se čujete sa vlasnikom da dođe po vas, ili ih namirišite dok obilazite naselje 🤤). I kod klope je drugačiji princip, kako sedneš tako iznesu konjak i sve od vina što imaju, pa polako krenu da iznose predjela, pa glavna jela, kao da si na slavi kod nekog (tj nemaju meni, već su napravili štos u smislu da svima sve isto serviraju) a bogme i sve je domaće i dosta ukusno (od kozjeg sira, mesa, belmuša kojeg sam prvi put probala i oduševila se, sarmi, prebranca, pečenja do orasnica).

Sveti Trifun Rajačke pimnice
ovo na stolu je samo početak gozbe

Posle Rajačkih pimnica otišli smo u Rogljevačke pivnice koje su mi se više svidele izgledom, jer su prostranije, zanimljivije uređene, s’tim da tamo nije bilo baš puno ljudi (što mi je čudno jer su baš lepe). U priči sa domaćinom Tihomirom iz podruma Mirjana iz Rogljeva, uz degustaciju njegovih vina, saznali smo da je tu snimana serija Senke nad Balkanom, čak je ostala i tabla sa snimanja sa natpisom bakalnica da visi na jednoj kući. Objasnio nam je i da je Rogljevo pre bilo bogatije, pa su i same pivnice prostranije od Rajačkih, kuće su veće i ukrašenije.

Ps. Kako te kuće nisu bile namenjene za život ljudi, nemaju wc

Ps2. u tom delu sam primetila da imaju neki čudan odnos prema smrti i umrlicama (na kućama u pimnicama smo nailazili na dosta plastificiranih umrlica, neke stoje još od npr 2009 godine), a groblja su im u nekim mestima skroz neograđena i odmah do puta. Kažu da vredi pogledati i Rajačko groblje koje se nalazi nedaleko od Rajačkih pimnica, ali mi smo to ostavili za sledeći put, pošto je bilo još svašta drugo za videti i probati.

Ps3. pimnice ili pivnice – koristi se i jedno i drugo. Takođe postoje i različita objašnjenje za taj ˝fenomen˝ izraza ali u svakom slučaju oba su u opticaju.

Ps4. kratak video atmosfere iz Rajačkih pimnica i Svetog trifuna

 

SUMA SUMARUM

Cilj: simpatična atrakcija

Highlight: atraktivan izgled pimnica, pogotovo Rogljevačkih i živahnost Rajačkih

Dužina boravka: oko cca 3 -4 h, ako ste sa većim društvom u Rajačkim pimnicama može da bude dosta veselo pa može i da potraje duže

Vina: navikli smo na drugačija vina, ali svaki podrum ima neke svoje priče tako da treba probati kad ste već tamo, jer su i ukusi različiti

Smeštaj: iako u nekim pimnicama ima i smeštaj, razmislite i o smeštaju u nekom većem gradu npr Negotin ili Kladovo

Tip za dodatne sadržaje: napraviti veću turu, obići i vinarije Negotinske krajine, Kladovo, Lepenski vir, Golubačku tvrđavu. Kako takav izlet izgleda možete videti na linku Ideja za dvodnevni izlet po Istočnoj Srbiji

Dodatni tip: ako idete iz pravca Beograda direkt na pimnice, mnogo je lep put od Zaječara do tamo, i to prečicom koju nam je otkrio lokalac. Na 40tak km posle Zaječara, u pravcu ka Negotinu, skrenuti desno  na 2. skretanju za Salaš pa ići ka Brusniku, a onda tamo po osećaju se iskobeljati na put do pimnica

Korisni linkovi:

Discover south east Serbia

Turistička organizacija Negotina 

 

 

Comments

  1. Pingback: Istočna Srbija – ideja za 2dnevni izlet, od Negotinske krajine do Golubačke tvrđave – Lepo je živeti

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.