Kada smo pročitali interesantan članak o restoranu Pavus u Laškom, smo se sa prijateljima dogovorili da što pre odemo kod njih na ručak, iako je zimsko vreme.
Nalaze se u zamku Tabor, smeštenom na brdašcetu iznad mesta, i već to samo po sebi daje romantičan utisak. Imaju i drvorište, gde verovatno i poslužuju hranu, kada je lepo vreme, ali kako je bila zima mi smo sedeli u zamku. Unutrašnjost tog dela gde smo bili mi je dosta skučena, ali sa druge strane svaki sto ima dovoljno prostora. Stolovi i stolice su masivni, dvorski 🏰.
Nude degustacijski meni, gde možeš da biraš koliko hodova želiš (od 5 do 10 hodova) ili a al carte. Mi smo se odlučili za 7-hodni degustacijski meni, ono ni premalo ni previše 😋. Usluga izuzetno prijatna i profesionalna. Pazili su na detalje i kod posluživanja i kod objašnjavanja jela.
Za početak, šampanjac i zalogaji dobrodošlice – koji su svi bili ukusni.
Već prvo jelo je nagoveštavalo eleganciju koja se posle ponavljala u svim jelima – marinirana skuša, sa kremom od dagnji i crnim maslinama – dobrog lepog prijatnog morskog ukusa.
Blago dimljeni tatar od jelena, sa prahom od pečuraka, ukišeljenom konopljom, krekerom od heljde i mlekom od lešnika. Ukusno jelo, jedino mi je lešnikovo mleko bilo višak, i konoplja je za nijansu bila prekisela.
Šumska čorba sa kestenom, čipsom od kisele palente i pinjolima. Čorba je bila baš ukusna, prijatno intenzivnog ukusa pečuraka.
Usledila je vizuleno i ˝zvučno˝ dosta atraktivno jelo – koje zovu još i ˝Crna rupa˝ 😊. Ječam sa sipinim crnilom, sa dodatkom crne pene – jelo je bilo potpuno crno, prijatnog, nežnog ukusa, a zbog same teksture tanjira na kojem je poslužen i dosta tekućine od pene i sipinog crnila, kada si ga jeo odzvanjao je ceo restoran od povlačenja kašike preko tanjira. Ako budete išli kod njih, i budete probali to jelo, biće vam jasnije o čemu pričam.
Sledeći hod je bio omaž jagnjetu – ragu i karpaćo od jagnjeta sa kremom od paškanata – jagnje je bilo dosta nežnog ukusa tako da se paškanat najviše osećao.
Goveđi ramstek, posut pepelom omorike, sa bukovačom i umakom koji su dobili kuvanjem sena. Ukusno jelo, meni možda najobičnije od svih koje smo probali kod njih.
Za desert smo dobili ˝šumu˝- krema od kleke, sladoled od borovih iglica i kisele bobice. Veoma osvežavajući i ukusan desert, rekla bih ˝šuma˝ u najboljem izdanju.
Za kraj su nas počastili čokoladnim sladoledom od piva – veoma interesantna tekstura sladoleda i izuzetno ukusno.
Vinska karta im je velika, i lako se nađe vino za svačiji ukus. Kako smo pročitali da se kod njih može probati Gravnerova rebula iz 2011 koje nema više u slobodnoj prodaji (Gravner važi za ˝oca˝ narandžasatih vina), iako nismo ljubitelji tih vina, odlučili smo se da ga probamo. Vino je bilo dobro, jakog ali izbalansiranog ukusa i odlično se slagalo sa hranom.
U jednom trenutku u toku ručka je došao i chef Marko Pavčnik, pozdravio se i malo popričao sa gostima za svakim stolom – lep gest.
Prijatno, lepo i ukusno iskustvo. Mislim da je interesantnije ići kod njih kada je lepše vreme pa se može sedeti napolju sa pogledom na okoliš. U svakom slučaju, ukoliko npr. idete u neke terme u blizini, i želite malo elegantniji gastronomski doživljaj, imajte ih u vidu.
SUMA SUMARUM
Ambijent: prijatno elegantan
Klopa: i za oko i za stomak (sa stilom prezentovana i ukusna hrana – elegantan gastronomski doživljaj)
Vina: vinska karta pozamašna
Cene: više $$$
Moja preporuka: uzeti neki od degustacionih menija
Njihov sajt: Pavus engleski im je trenutno under construction
